Сликарска радионица код Малог Мише

Змајево – Ретки су домаћини у Србији који су дочекали и угостили толико сликара и вајара као што је то Змајевчанин Миодраг Рудан. Његова породична кућа у овом селу код Врбаса већ осам година, најмање по седам дана, стециште је и боравиште уметника с разних страна – учесника Ликовне колоније „Код Малог Мише”, назване тако по надимку овог несвакидашњег љубитеља сликарства и великог пријатеља многих наших мајстора киста и кичице. Од када је утемељено ово својеврсно уметничко дружење, више од седамдесет сликара и вајара дало му је свој печат, а домаћину на уздарје оставили су по неко своје дело.

Овог пута, на колонији, која је почела прошлог уторка, а завршава се сутра, учествује шест сликара, предвођених Александром Луковићем Лукијананом, дугогодишњим професором Факултета ликовне уметности у Београду. Заокружује девету деценију живота, али је још у пуној стваралачкој снази. По његовој препоруци, у дому Миодрага Рудана нашли су се Александар Богдановић (Вршац), Велимир Матеић (Бачка Топола), Тибор Нађ (Нови Бечеј), Славко Ферланд (Нови Сад) и Владимир Степанов (Равно Село). Стварају и живе заједно као велика уметничка породица, уз сијасет погодности које им својски и надасве гостољубиво приређује домаћин.

– Мали Миша је драгоцен за ширење ликовне културе, поседује невиђен ентузијазам и искрено се радује доласку сваког сликара у своју кућу. Мало сам у свом веку срео таквих заљубљеника у сликарство међу, што се каже, обичним људима. У сликарским круговима његово име се с поштовањем изговара и често се наводи као пример несебичног мецене и великог колекционара с истанчаним укусом – прича Александар Луковић Лукијан, наводећи да је до сада био селектор више од 150 ликовних колонија, али да је ова у Змајеву „нешто сасвим посебно”.

Миодраг Рудан је у свом дворишту, управо „за сликарску братију”, подигао лепу грађевину, петоугаоног облика, са три апартмана, коју је назвао „Панонска шкољка”, опремио модерну кухињу и пространу трпезарију, а најављује да ће до следеће колоније проширити простор за боравак и рад, изградити велики атеље и галерију за сталну уметничку поставку. Каже да на тај начин удовољава својој души, да га дружење са сликарима оплемењује, па – додаје – пошто нема талента за сликање и вајање, решио је да кроз организовање колонија да лични допринос афирмацији ликовног стваралаштва.

– Наш домаћин маестрално добро уме да створи радну и другарску атмосферу, каква се само пожелети може. Услови смештаја су изванредни, а о храни да и не говорим, пошто је Миша одиста велики кулинар и тешко је одолети домаћим специјалитетима које свакодневно припрема. То што он чини за сликарство заиста је племенит и редак подухват – вели о Малом Миши сликар Тибор Нађ, уз опаску да је тај „добри човек, само по надимку мали, јер је његова душа широка као панонски атар, а срце велико и увек отворено, попут велике авлије правог војвођанског домаћина”.

Александар Богдановић, сликар из Вршца, примећује да је за сваког уметника „привилегија и част да се нађе на оваквом месту и у оваквом окружењу”, а за Владимира Степанова из оближњег Равног Села, добитника неколико значајних награда и признања на сусретима сликара аматера широм Србије, „боравак у овој својеврсној сликарској радионици је очаравајући”.

Док траје Ликовна колонија „Код Малог Мише” овде свакодневно долазе гости да виде шта то и како сликари раде, да их упознају, да уживају у идиличном амбијенту овог атељеа под ведрим небом, у окружењу зеленила, цвећа, свежине, у хладовини пространог трема „Панонске шкољке”. С том намером навратили су прекјуче и брачни парови Јеленка и Мирослав Хрњачки, Змајевчани пореклом, који већ годинама живе у Немачкој, и Душица и Ханс Танер из Сент Галена у Швајцарској. Понели су, за успомену, по једну слику, али – рекоше нам – и прегршт лепих утисака које ће, свакако, пренети и својим бројним пријатељима у иностранству.