Porodice iz Dubljanske bez odštete

Marija Popović iz Dubljanske ulice 33 izgubila je nadu da će se do kraja godine iz podstanarskog stana preseliti u svoj obnovljeni dom na Vračaru. U njemu ne živi dve godine, jer je građevinska inspekcija procenila da kuća nije bezbedna. Na objektu su se pukotine množile od 2008. godine, kada su još tri porodice zbog grubih propusta investitora Nedeljka Prelića ostale bez krova nad glavom. Umesto osuđenog Prelića, grad je početkom godine izašao u susret oštećenim žiteljima Vračara. Izradio je projekte rekonstrukcije i obezbedio novac, ali, tvrdi Popovićeva, postavio i uslov – da se odreknu tužbe protiv grada za nadoknadu štete koju su podneli 2009. kada su presavili tabak i protiv investitora i izvođača radova na gradilištu u Dubljanskoj 35.

– Pristaćemo da se odreknemo tužbe protiv grada, koji je Preliću izdao dozvolu za gradnju. Ali, od njega zahtevamo da novac koji su planirali da nam daju za sanaciju objekata u vidu jednokratne pomoći uplate odjednom, a ne u ratama, i da ga mi ne možemo koristiti dok gradu ne dostavimo dokaz o odricanju od tužbenog zahteva. Jer, kako da budemo sigurni da nećemo ostati na cedilu. Ako se odreknemo tužbenog zahteva, nećemo ponovo moći da tužimo grad. Vlast se promenila i ko nam garantuje da će nam nova uprava izaći u susret – objašnjava Popovićeva.

U gradskoj upravi juče nismo dobili odgovor hoće li i pod kojim uslovima prebaciti novac za obnovu kuća i da li će projekat za pomoć Vračarcima ostati na snazi s obzirom na aktuelna politička događanja u prestonici.

Popovićeva i njene komšije, baka Milka Goljevac, čija je kuća nestala u iskopu dubokom oko petnaestak metara, kada su popucali šipovi na susednom placu gde je Prelić započeo gradnju višespratnice, kao i porodice Lazić i Đorđević iz Stojana Protića 40, koje su ostale bez delova objekata, pregledali su projekte i primedbe uputili gradu.

U aprilu su imali više optimizma. Tada je najavljeno da će baka-Milki, koja je od prošlog leta kod kćerke u Kanadi, biti sagrađen dom po kvadraturi jednak urušenoj kući. Prostorije bez kojih su ostali Lazići i Đorđevići trebalo bi da budu dograđene, a oštećenja na kući Popovićeve sanirana. Grad bi, prema prvobitnom planu, nadzirao gradnju i novac prebacivao u skladu sa dinamikom radova. Opština Vračar izdala bi dozvole, a procenjeno je da će obnova kuća koštati 20 miliona dinara. Taj novac, kako je bilo dogovoreno, stanari bi imali obavezu da vrate gradu samo ukoliko od Prelića naplate štetu.  

– Pre nekoliko meseci grad nam je podgrejao nadu da ćemo se do kraja godine vratiti u svoje domove. Sada se plašimo da će ponovo sve stati. Sudski sporovi protiv odgovornih za rušenje kuća traju godinama. Za to vreme baka Milka je bila i na ulici. Ja sam za dve godine podstanarskog života za kiriju i komunalije potrošila više od 11.000 evra. I da apsurd bude veći, opština bi mogla da dobije ukor zato što je brinula o svojim građanima. Milki je plaćala smeštaj u hotelu nekoliko meseci, a meni troškove kirije, ali državni revizori smatraju da Vračar to nije smeo da uradi – tvrdi Popovićeva.

U toku redovne kontrole poslovanja opštine, državni revizor je upozorio da je izdvajanje novca za stambeno zbrinjavanje Milke Goljevac i porodice Popović nenamensko trošenje sredstava iz budžeta, nezvanično su nam potvrdili u upravi Vračara.

----------------------------------------------

Zatvor i kućni pritvor za investitora i izvođača radova

Nedeljko Prelić, investitor i vlasnik građevinskog preduzeća „Optos”, osuđen je u aprilu na godinu i devet meseci zatvora, zbog odgovornosti za urušavanje tri kuće u Dubljanskoj ulici na Vračaru. Prvi osnovni sud u Beogradu tada je osudio i Miroljuba Đorđevića, nadzornog organa na gradilištu, na godinu dana kućnog zatvora. Preliću je izrečena jedinstvena kazna za izazivanje opšte opasnosti, falsifikovanje isprava i navođenje na overavanje neistinitog sadržaja i zabranjeno mu je obavljanje delatnosti u poslovima građevinarstva u naredne tri godine.