Породице из Дубљанске без одштете

Марија Поповић из Дубљанске улице 33 изгубила је наду да ће се до краја године из подстанарског стана преселити у свој обновљени дом на Врачару. У њему не живи две године, јер је грађевинска инспекција проценила да кућа није безбедна. На објекту су се пукотине множиле од 2008. године, када су још три породице због грубих пропуста инвеститора Недељка Прелића остале без крова над главом. Уместо осуђеног Прелића, град је почетком године изашао у сусрет оштећеним житељима Врачара. Израдио је пројекте реконструкције и обезбедио новац, али, тврди Поповићева, поставио и услов – да се одрекну тужбе против града за надокнаду штете коју су поднели 2009. када су пресавили табак и против инвеститора и извођача радова на градилишту у Дубљанској 35.

– Пристаћемо да се одрекнемо тужбе против града, који је Прелићу издао дозволу за градњу. Али, од њега захтевамо да новац који су планирали да нам дају за санацију објеката у виду једнократне помоћи уплате одједном, а не у ратама, и да га ми не можемо користити док граду не доставимо доказ о одрицању од тужбеног захтева. Јер, како да будемо сигурни да нећемо остати на цедилу. Ако се одрекнемо тужбеног захтева, нећемо поново моћи да тужимо град. Власт се променила и ко нам гарантује да ће нам нова управа изаћи у сусрет – објашњава Поповићева.

У градској управи јуче нисмо добили одговор хоће ли и под којим условима пребацити новац за обнову кућа и да ли ће пројекат за помоћ Врачарцима остати на снази с обзиром на актуелна политичка догађања у престоници.

Поповићева и њене комшије, бака Милка Гољевац, чија је кућа нестала у ископу дубоком око петнаестак метара, када су попуцали шипови на суседном плацу где је Прелић започео градњу вишеспратнице, као и породице Лазић и Ђорђевић из Стојана Протића 40, које су остале без делова објеката, прегледали су пројекте и примедбе упутили граду.

У априлу су имали више оптимизма. Тада је најављено да ће бака-Милки, која је од прошлог лета код кћерке у Канади, бити саграђен дом по квадратури једнак урушеној кући. Просторије без којих су остали Лазићи и Ђорђевићи требало би да буду дограђене, а оштећења на кући Поповићеве санирана. Град би, према првобитном плану, надзирао градњу и новац пребацивао у складу са динамиком радова. Општина Врачар издала би дозволе, а процењено је да ће обнова кућа коштати 20 милиона динара. Тај новац, како је било договорено, станари би имали обавезу да врате граду само уколико од Прелића наплате штету.  

– Пре неколико месеци град нам је подгрејао наду да ћемо се до краја године вратити у своје домове. Сада се плашимо да ће поново све стати. Судски спорови против одговорних за рушење кућа трају годинама. За то време бака Милка је била и на улици. Ја сам за две године подстанарског живота за кирију и комуналије потрошила више од 11.000 евра. И да апсурд буде већи, општина би могла да добије укор зато што је бринула о својим грађанима. Милки је плаћала смештај у хотелу неколико месеци, а мени трошкове кирије, али државни ревизори сматрају да Врачар то није смео да уради – тврди Поповићева.

У току редовне контроле пословања општине, државни ревизор је упозорио да је издвајање новца за стамбено збрињавање Милке Гољевац и породице Поповић ненаменско трошење средстава из буџета, незванично су нам потврдили у управи Врачара.

----------------------------------------------

Затвор и кућни притвор за инвеститора и извођача радова

Недељко Прелић, инвеститор и власник грађевинског предузећа „Оптос”, осуђен је у априлу на годину и девет месеци затвора, због одговорности за урушавање три куће у Дубљанској улици на Врачару. Први основни суд у Београду тада је осудио и Мирољуба Ђорђевића, надзорног органа на градилишту, на годину дана кућног затвора. Прелићу је изречена јединствена казна за изазивање опште опасности, фалсификовање исправа и навођење на оверавање неистинитог садржаја и забрањено му је обављање делатности у пословима грађевинарства у наредне три године.