Sarkozi i prijatelji

Sa Nikolom Sarkozijem, Francuska je udahnula svež vazduh i krenula u 21. vek, komentarišu svetski mediji rekordnu popularnost koju uživa novi šef države, a koja se može porediti samo sa omiljenošću koju je doživeo Šarl de Gol. Potpuno različit od svog prethodnika, diskretnog Žaka Širaka uglađenih manira, novi predsednik ponekad šokira neformalnošću, hiperaktivnošću, ambicijama i prijateljstvima sa najbogatijim Francuzima.

Zahvaljujući "efektu Sarkozi", desnica je prošle nedelje pobedila na parlamentarnim izborima, a definitivan trijumf se očekuje danas, u drugom krugu glasanja. Hiperaktivnost je lajtmotiv njegovog tek započetog predsedničkog mandata, pa se era koja je počela sa Sarkozijem već doživljava kao neka vrsta raskrinkavanja dugo negovane svetinje francuskog predsedništva.

"Kenedi se vratio. Njegovo ime je Sarkozi", napisao je nedavno list "Poen", konstatujući da Francuska još nije imala "tako ležernog predsednika, koji nema nikakve komplekse".

Kenedi ili Berluskoni

I dok ga simpatizeri nazivaju francuskim Kenedijem, a njegovu ženu Sesiliju porede sa Džeki Kenedi, Sarkozijevi protivnici tvrde da najviše podseća na Berluskonija, bivšeg italijanskog premijera, jer je na isti način "vulgaran, upadljiv, sa manirima novih bogataša". Ovi drugi su sa oduševljenjem dočekali video klip sa samita G-8, emitovan prvo u Belgiji, koji aludira da se francuski predsednik na jednoj konferenciji za novinare pojavio pripit.

Epilog događaja je izvinjenje belgijskog novinara, upućeno predsedniku posredstvom francuske ambasade u Belgiji, zato što je ta video-vest dobila tolike razmere (sajt je posetilo stotine hiljada ljudi), dok je Sarkozijev portparol odbio da komentariše ovaj događaj rečima da "Jelisejska palata nema praksu da reaguje na šale koje su proizvod lošeg ukusa". 

Zanemarujući ovaj incident, čak i neki od Sarkozijevih najljućih neprijatelja ostaju, bar za sada, zbunjeni njegovom energijom, kao i lakoćom sa kojom nosi svoju novu ulogu. Kao što je u "Mondu" napisao filozof Alen Finkelkrot, "ne možete njegovo ponašanje identifikovati sa Berluskonijem, jer već za tri dana on vas može ostaviti postiđenim".

Samit G-8 u Hajligendamu bio je prvi veliki izlazak na svetsku političku scenu francuskog predsednika, kao i test za prvu damu koja je minimalizmom u stilu Žakline Kenedi, ostavila utisak visoke elegancije, ali se i odmah sutradan  vratila u Pariz, jer je njena kćerka iz prethodnog braka slavila 20. rođendan. Brak Sarkozijevih je sličan tolikim francuskim brakovima, tvrde tamošnji mediji: oboje sa po dvoje dece iz prethodnih brakova i jednim zajedničkim. Ljubavna priča puna uspona i padova: njegov izlet sa jednom pariskom novinarkom i njen odlazak sa ljubavnikom u Njujork, s tom razlikom što je ovo drugo osvanulo na naslovnoj strani "Pari mača" pre dve godine.

Ova naslovnica otkrila je godinu dana kasnije Sarkozijevu Ahilovu petu. Osetljiv na pisanje medija o njegovom privatnom životu, kumovao je prošlogodišnjoj smeni Alena Ženstara, urednika "Pari mača" zbog pomenute fotografije. Ženstara je smenio Arno Lagarder, blizak Sarkozijev prijatelj i vlasnik novinske grupacije u koju spada i ovaj nedeljnik.

Magnati – nadesno

Mediji prenose izjavu poznatog francuskog novinara Žana Danijela, suosnivača časopisa "Nuvel observater", da Sarkoziju nije bilo strano da tokom predsedničkih izbora "okrene broj" nekog od svojih prijatelja, medijskih magnata, da intervenišu. Danijel tvrdi da je predsednik nedavno pozvao i Eduara de Rotšilda, jednog od glavnih akcionara levičarskog "Liberasiona" da mu se požali na pisanje lista, a Rotšild odmah pozvao osoblje novina, zahtevajući da smanje kritičan stav prema Sarkoziju.
Sarkozijev blizak prijatelj je i Marten Buig, multimilijarder koji ima deonice u popularnoj televizijskoj stanici Frans 1. Stoga nije bilo teško ovo prijateljstvo dovesti u vezu sa postavljenjem Lorana Solija, bivšeg menadžera Sarkozijeve kampanje i šefa njegovog osoblja kada je bio ministar policije, za novog direktora TV Frans 1. I Serž Daso, vlasnik grupacije Sokpres, koja uključuje i list "Figaro", takođe je blizak sa predsednikom.

Sa takvim prijateljima, francuski šef države može da bude siguran da priče koje nisu po njegovoj volji neće ugledati svetlost dana, ali to otvara pitanje koliko će pod njegovom palicom biti mogućna sloboda štampe. Žan Danijel kaže da ne veruje da će Sarkozi uvesti cenzuru, ali da će sigurno novinarima malo "zagorčati život".

Ipak, činjenice iz glasačkih kutija pokazuju da je za većinu Francuza sloboda štampe manje važna od pet miliona imigranata i ekonomskog kolapsa zemlje, pa Sarkoziju daju ubedljivu prednost. Čak je i ekstremni desničar Žan-Mari le Pen – koji je nedavno u intervjuu listu "Parizjen" optužio Sarkozija da je pokrao njegove ideje i profitirao na njima, koristeći "američke savetnike koji znaju kako se manipuliše masama" – ipak priznao: "Čovek ima nekog šarma."