Vozač "volge ekspres"

Beška – Živorad daje pun gas i plava "volga" karavan počinje da ubrzava. Ali ne čuje se škripa guma, već samo ritmično kloparanje točkova koji klize po brzim prugama Srbije. Živorad se strogo pridržava ograničenja brzine – kazaljka na brzinometru čuvene ruske limuzine, koja je u doba sovjetskog lagera bila simbol "crvene dekadencije" i dokaz da putnički automobil za tren oka može da se pretvori u tenk, zaustavlja se na 60 kilometara na čas.

Pedesetosmogodišnji vozač limuzine-dresine blago pritiska kočnicu. Lebdeli smo u specijalnom vozilu ŽTP Novi Sad. Kao da smo naručili pružni taksi od Beške do Beograda. 

Živorad Mladenović, međutim, nema taksimetar. On u "volgi" prevozi inženjere, referente građevinske sekcije koji instrumentima mesečno kontrolišu pružne deonice, mere skretnice, proveravaju pohabanost šina u krivinama, mere dugi trag šina... Strogi propisi na železnici iziskuju stalnu kontrolu pruge i njenih skretnica, jer i mala istrošenost i oštećenja mogu dovesti do iskliznuća voza.

Taksista na pruzi se zaista oseća kao gospodin čovek. Radio je 20 godina na podbijačicama za mašinsko regulisanje koloseka, a zatim je prekomandovan u kokpit ruske grdosije teške 3,4 tone, koja je, posle remonta u Zaprešiću, 1984. godine, sa drumova prešla na – šine.

– Na šasiju je, između dve osovine, postavljena dizalica koja podiže vozilo sa šina, što omogućava okretanje vozila i kretanje u suprotnom smeru – upućuje nas Žika u tehničke performanse kola koja se u doba njene najveće slave mogla menjati za garsonjeru u Beogradu. Tolika je, otprilike, kvadratura korisne površine u plavom, jednostavnom karavanu sa sedam sedišta. Rekonstrukcija je zahtevala da se umesto automobilskih, montiraju specijalni točkovi sa drvenim bandašima, koji amortizuju vibracije koje stvaraju spojevi na šinama. Zato smo se u njenom minimalistički dizajniranom socrealističkom salonu osećali kao u vagon-baru. Nedostajala je samo hostesa da skuva kaficu i kondukter da proveri karte. 

Slavno vozilo prešlo je između četiri i pet miliona kilometara po našim prugama, izazivajući veliku pažnju ne samo običnog sveta, već i muzičkih producenata. Ravničarski bend "Garavi sokak" koristio je "volgu" u spotu, dok su organi bezbednosti tokom rutinske kontrole umalo isključili Žiku iz saobraćaja. Kod sela Rakovac zaustavila ga je patrola saobraćajne policije!

– Prišao je milicioner i pitao ma zašto nisam vezao pojas! Kažem mu, čoveče, ti nisi nadležan da zaustavljaš voz.

– Kakav bre voz, ovo je "volga" – odgovorio je revnosni čuvar drumova i pruga.

Spor je ipak prevaziđen. Ali, Žika nije lagao kada je rekao da "volga ekspres" ima status – voza. On pokazuje zvanični putni list. Danas je "volga" zaista voz broj 34301.

Čuveno rusko vozilo izabrano je za dresinu jer ima izuzetno kvalitetnu limariju, jaku šasiju i, što kažu šaljivdžije konstruktori, ne bi trebalo previše vremena da se transformiše u oklopni voz. Francuzi koriste "pežoe" na pruzi, dok po nemačkim šinama krstare luksuzni "mercedesi".

Koliko je poznato mašinovođi u restaurisanom karavanu, požarevačke pruge imaju takođe jednu "volgu" na čeličnom drumu, dok u rejonu Subotice opštu pažnju izaziva železnička rusko-američka koalicija – tamo jezde "volga" i "ševrolet".

Ali, i pored savršenog radnog veka, Žikin auto-voz morao je ipak da pretrpi tehničke izmene. Ruski originalni motor troši između 19 i 22 litara benzina, tako da je pragmatično rukovodstvo shvatilo da će, usled svakodnevne  eksploatacije, morati da karavanu prikači i vagon-cisternu.

– Zato je "volga" skinuta sa šina i transportovana u Petrovaradin, gde joj je originalni motor zamenjen starim "mercedesovim" dizelom koji troši mnogo manje.

Žika opet seda za upravljač. Volan mu na pruzi nije potreban. Iako nema vazdušne jastuke, ABS sistem, klimu ili elektronske podizače prozora, vožnja u "volgi" je jedinstveni doživljaj putovanja kroz naše čudne svetove. Žika nije razmišljao o komercijalnim vožnjama u njegovom "blindiranom" automobilu, ali je sigurno da bi mnogi čekali u redu da sednu u nekadašnji ponos sovjetske auto-industrije sa "mercedesovim" motorom i sertifikatom srpske železnice, i da na starim šinama koje su davno trebale da budu "brze", brzinom od 60 na sat, stignu po redovnom redu vožnje. Jer, Žika nikada ne kasni. Za sve ove godine, imao je samo jedan udes. Posle krivine, naleteo je na dresinu koja je prošla crveni signal i ušla na otvorenu prugu.

– Bio je to direktan sudar. Radnici su na vreme iskočili sa dresine, a ja sam nagazio kočnicu. Naravno da je šteta na "volgi" bila minimalna. Kolega je, međutim, skoknuo do Mađarske i zamenio prednji vezni lim.

Žika ne računa sudar sa lokomotivom, koja je greškom krenula u rikverc i doživela havariju u kontaktu sa ruskim porodičnim vozilom. Pozivaju ga referenti. Vreme je da krenu u obilazak pruge. Legendarni komandant "volge ekspres", uzgred, otkriva malu tajnu. Iako biste pomislili da bi tek na autoputu pokazao sve tajne šoferskih vratolomija, iako biste se kladili da bi vam adrenalin potekao u potocima posle nekoliko minuta s njim na asfaltu, on zapravo nikada nije "sišao" automobilom na drum. Žika, naime, nema vozačku dozvolu.