Poetska svetla u mraku

53. Mess

Sarajevo – U okviru Internacionalnog teatarskog festivala Mess, njegovog 53. izdanja koje se ove godine održava od 28. septembra do 7. oktobra u Sarajevu, Mostaru, Goraždu i Visokom, u četvrtak je premijerno izvedena predstava „Tomorrow’s Parties” za istoriju savremenog teatra izuzetno značajne performans grupe „Foreced Entertainment“ iz Velike Britanije. „Tomorrow’s Parties“ reditelja Tima Ečelsa neobično je intimno i scenski minimalističko delo koje je, u kontekstu ukupnog opusa šefildskih Forced Entertainment, blisko predstavama „Izrazi jad“ (1994) i „Kvizola“ (1996), koje su, takođe, bile izvođački statične i ključno tekstualno utemeljene.

U „Tomorrow’s Parties”, na Messu igranoj na kamernoj sceni Sarajevskog ratnog teatra, dva izvođača, Kler Maršal i Ričard Loudon, kao da su polovine jedne celine, lice i naličje, jang i jin, dovode na scenu poplavu reči koje izražavaju projekcije društva u budućnosti. Gotovo se ne mrdajući sa svojih mesta, stojeći na potrošenoj, izlizanoj, ofucanoj drvenoj platformi, na prostoru uokvirenom raznobojnim lampicama, oni se međusobno dopunjuju različitim idejama. Dotiču se tema politike, umetnosti, zdravlja, religije, seksualnosti, života na drugim planetama, međusobno kontrirajući optimističke i pesimističke stavove, moguće i nemoguće zamisli, stvarno i imaginarno. A njihove intrigantne misli izlivene su u finom humoru i prožete prodornom ljudskošću, dubokim razumevanjem globalne nestabilnosti naših vremena.

Program Messa je veoma intenzivan, svakodnevno se odvija mnoštvo kvalitetnih  sadržaja u okviru različitih potprograma – „Balkanski kontekst“, „Svetski Mess“, „Budući Mess“, „Mess za decu“, „Of-Mess“. U subotu su igrane tri kolumbijske, jedna nemačka, jedna norveška i jedna italijanska predstava. Autori kolumbijske trilogije „O nekim porodičnim problemima“ jesu „Maldita vanidad“, istraživačka skupina koju je osnovao reditelj Horhe Ugo Marin. Trilogiju čine jednosatne predstave „Intelektualni autor“, „Materijalni autori“ i „Kako želiš da te želim“, prikazane na scenama Kamernog teatra 55. Kolumbijci su doživeli stojeće ovacije sarajevske publike, koja je, treba to posebno napomenuti, izuzetno zahvalna, lepo vaspitana i iskreno zainteresovana za pozorište, a ne za površni festivalski glamur, što je čest slučaj na festivalima u regionu.

Stilski različite, tri kolumbijske predstave tematski su povezane, pred gledaoce silovito bacaju mučne prikaze bliskih odnosa, raspetljavaju žestoke porodične sukobe koji su razvučeni do skoro nepodnošljivog usijanja. Prve dve su ostvarene hiperrealistički, a enormna uverljivost radnje je postignuta zahvaljujući superiornim glumcima kao i izborom prostora igre, vrlo skučenog, neposrednog. U trećem delu koji komički iscrtava kičastu rođendansku proslavu petnaestogodišnjakinje, iza koje se plete mračna pozadina, put do gledalaca se krči groteskom, artificijelnijim, podebljanim crtama emotivnih portreta likova. U „Intelektualnom autoru“, čija se radnja dešava u dnevnoj sobi u kojoj živi bračni par poludelih od stresova porodičnih obaveza, posebno je osvešćena uloga gledalaca. Glumci igraju u prostoru koji je od publike odvojen pleksiglasom, gledaoci kao su (samosvesni) voajeri, sa druge strane rijaliti programa. A u celoj trilogiji posebno su važni pljuskovi crnog humora koji opuštaju preovlađujući očaj, ublažavaju bespomoćne skokove likova u samoubistvo (prvi deo) ili ubistvo (drugi deo), posledice njihove nemogućnosti da naslute svetlo u lavirintima mraka besperspektivnih života.

Italijanska predstava „L. I. Lingua Imperii” rediteljke Simone Dirai prikazana u kasne sate dugog subotnjeg pozorišnog dana, na sceni Sarajevskog ratnog teatra, bavi se politikama jezika i društvenim nasiljem, koristeći različite medije – audio i video-snimke, ples, dramu, muziku. Mnogobrojne teme su asocijativno razbacane po sceni, a u toj često neprohodnoj šumi znakova i ideja ima povremenog poetskog šarma i politički provokativne istine.

Na 53. Messu su do sada igrane i predstave Harisa Pašovića, Ivice Buljana, Selme Spahić, Danijela Larijea. Od srpskih (ko)produkcija, sarajevska publika je videla „Galeba“ Tomija Janežiča, „Prst“ Ane Tomović, „Grebanje ili kako se ubila moja baka“ Selme Spahić i predstavu „Hinkeman: šta mora neka bude“ Andreja Nosova.