Поетска светла у мраку

53. Месс

Сарајево – У оквиру Интернационалног театарског фестивала Месс, његовог 53. издања које се ове године одржава од 28. септембра до 7. октобра у Сарајеву, Мостару, Горажду и Високом, у четвртак је премијерно изведена представа „Tomorrow’s Parties” за историју савременог театра изузетно значајне перформанс групе „Foreced Entertainment“ из Велике Британије. „Tomorrow’s Parties“ редитеља Тима Ечелса необично је интимно и сценски минималистичко дело које је, у контексту укупног опуса шефилдских Forced Entertainment, блиско представама „Изрази јад“ (1994) и „Квизола“ (1996), које су, такође, биле извођачки статичне и кључно текстуално утемељене.

У „Tomorrow’s Parties”, на Мессу играној на камерној сцени Сарајевског ратног театра, два извођача, Клер Маршал и Ричард Лоудон, као да су половине једне целине, лице и наличје, јанг и јин, доводе на сцену поплаву речи које изражавају пројекције друштва у будућности. Готово се не мрдајући са својих места, стојећи на потрошеној, излизаној, офуцаној дрвеној платформи, на простору уоквиреном разнобојним лампицама, они се међусобно допуњују различитим идејама. Дотичу се тема политике, уметности, здравља, религије, сексуалности, живота на другим планетама, међусобно контрирајући оптимистичке и песимистичке ставове, могуће и немогуће замисли, стварно и имагинарно. А њихове интригантне мисли изливене су у фином хумору и прожете продорном људскошћу, дубоким разумевањем глобалне нестабилности наших времена.

Програм Месса је веома интензиван, свакодневно се одвија мноштво квалитетних  садржаја у оквиру различитих потпрограма – „Балкански контекст“, „Светски Месс“, „Будући Месс“, „Месс за децу“, „Оф-Месс“. У суботу су игране три колумбијске, једна немачка, једна норвешка и једна италијанска представа. Аутори колумбијске трилогије „О неким породичним проблемима“ јесу „Малдита ванидад“, истраживачка скупина коју је основао редитељ Хорхе Уго Марин. Трилогију чине једносатне представе „Интелектуални аутор“, „Материјални аутори“ и „Како желиш да те желим“, приказане на сценама Камерног театра 55. Колумбијци су доживели стојеће овације сарајевске публике, која је, треба то посебно напоменути, изузетно захвална, лепо васпитана и искрено заинтересована за позориште, а не за површни фестивалски гламур, што је чест случај на фестивалима у региону.

Стилски различите, три колумбијске представе тематски су повезане, пред гледаоце силовито бацају мучне приказе блиских односа, распетљавају жестоке породичне сукобе који су развучени до скоро неподношљивог усијања. Прве две су остварене хиперреалистички, а енормна уверљивост радње је постигнута захваљујући супериорним глумцима као и избором простора игре, врло скученог, непосредног. У трећем делу који комички исцртава кичасту рођенданску прославу петнаестогодишњакиње, иза које се плете мрачна позадина, пут до гледалаца се крчи гротеском, артифицијелнијим, подебљаним цртама емотивних портрета ликова. У „Интелектуалном аутору“, чија се радња дешава у дневној соби у којој живи брачни пар полуделих од стресова породичних обавеза, посебно је освешћена улога гледалаца. Глумци играју у простору који је од публике одвојен плексигласом, гледаоци као су (самосвесни) воајери, са друге стране ријалити програма. А у целој трилогији посебно су важни пљускови црног хумора који опуштају преовлађујући очај, ублажавају беспомоћне скокове ликова у самоубиство (први део) или убиство (други део), последице њихове немогућности да наслуте светло у лавиринтима мрака бесперспективних живота.

Италијанска представа „L. I. Lingua Imperii” редитељке Симоне Дираи приказана у касне сате дугог суботњег позоришног дана, на сцени Сарајевског ратног театра, бави се политикама језика и друштвеним насиљем, користећи различите медије – аудио и видео-снимке, плес, драму, музику. Многобројне теме су асоцијативно разбацане по сцени, а у тој често непроходној шуми знакова и идеја има повременог поетског шарма и политички провокативне истине.

На 53. Мессу су до сада игране и представе Хариса Пашовића, Ивице Буљана, Селме Спахић, Данијела Ларијеа. Од српских (ко)продукција, сарајевска публика је видела „Галеба“ Томија Јанежича, „Прст“ Ане Томовић, „Гребање или како се убила моја бака“ Селме Спахић и представу „Хинкеман: шта мора нека буде“ Андреја Носова.