Francuska protiv širenja šengenske zone

Specijalno za „Politiku“

Pariz – Protivljenje ulasku Bugarske i Rumunije u šengensku zonu sve je izraženije u nastupima francuskih političara kako desne tako i leve orijentacije, a zajednički motiv je prikriveni ili otvoreni strah od slobodnog kretanja Roma po evropskoj zoni bez unutrašnjih granica.

„Protivim se širenju ’šengena’”, rekao je Fransoa Rebsaman, senator blizak socijalističkom predsedniku Fransoa Olandu, u nedeljnom intervjuu jednom lokalnom radiju.

Predsednik opozicione desničarske partije UMP Žan Fransoa Kope tražio je da Oland javno saopšti poziciju Francuske o predviđenom ulasku Rumunije i Bugarske u šengensku zonu 1. januara.

„Ako svi zatvore oči to će značiti da Rumunija i Bugarska dobiju iste povlastice kao druge zemlje u šengenskoj zoni. Potrebno je učvrstiti granice“, rekao je on precizirajući da će se protiviti sve dok ne bude rešen „problem kretanja Roma“.

„Reforma šengenske zone je apsolutni prioritet”, izjavio je Kope i time se približio ultradesničarskom Nacionalnom frontu čiji liderka Marin le Pen upozorava da će „kretanje Rumuna i Bugara, dakle i Roma, biti još jednostavnije nego danas” i zatražila ponovno uspostavljanje nacionalnih granica.

Da li će onda Rumunija i Bugarska postati članice šengenske zone koja obuhvata 26 zemalja, među kojima su 22 članice EU? Francuska, Nemačka i Holandija su protiv.

„Šengen” znači ukidanje unutrašnjih granica, što pretpostavlja da kontrolu spoljnih granica EU treba da sprovode pogranične zemlje, u ovom slučaju Rumunija i Bugarska.

Francuska smatra da one nisu u stanju da provere ko ulazi na njihovu teritoriju, izjavio je krajem septembra ministar spoljnih poslova Loran Fabijus upozoravajući da će ove zemlje postati novi prolaz za imigrante.

Pariz i Berlin su 2011. predložili pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskoj zoni u dve faze. Prvo bi se otvarali aerodromi a potom i kopneni i morski prilazi. Predlog nije usvojen jer su se usprotivile Holandija i Finska.

Iako će o tome ponovo biti reči do kraja godine na Savetu ministara EU posvećenom unutrašnjim pitanjima, već je jasno da ni ovog puta neće biti saglasnosti, što znači da Rumunija i Bugarska nemaju šanse da uđu u šengensku zonu 1. januara.

Ispostavlja se da nije reč o otvaranju unutrašnjih granica, već o slobodnom pristupu evropskom tržištu rumunskih i bugarskih građana jer bi oni, sa članstvom u šengenskoj zoni, slobodno mogli da traže posao koji žele u Francuskoj i širom EU.

Od ulaska Rumunije i Bugarske u EU 2007, neke zemlje, poput Francuske, tražile su da njihovim državljanima bude ograničen pristup tržištu rada, plašeći se sindroma „poljskog vodoinstalatera“ koji se odnosi na strah od invazije jeftine radne snage sa istoka Evrope.

Ali, najveći strah je od dolaska Roma. Problem je pogrešno predstavljen, ukazuju mnogobrojni komentatori u Francuskoj, jer slobodna cirkulacija ljudi postoji od 2007. Romi koji dolaze iz Rumunije i Bugarske su evropski građani i imaju pravo da se nastane gde žele, uz uslov da u roku od tri meseca dokažu da imaju posao i dovoljne izvore prihoda.

Ulazak ili neulazak ove dve zemlje u šengensku zonu neće uticati na migraciju Roma, podsećaju komentatori.

Kako god bilo, Savet EU je u ponedeljak odlučio da usvoji paket reformi šengenske zone koji podrazumeva uvođenje privremene kontrole na unutrašnjim granicama „ukoliko postoji ozbiljna pretnja za javnu politiku i unutrašnju bezbednost”.

Ana Otašević