Француска против ширења шенгенске зоне

Специјално за „Политику“

Париз – Противљење уласку Бугарске и Румуније у шенгенску зону све је израженије у наступима француских политичара како десне тако и леве оријентације, а заједнички мотив је прикривени или отворени страх од слободног кретања Рома по европској зони без унутрашњих граница.

„Противим се ширењу ’шенгена’”, рекао је Франсоа Ребсаман, сенатор близак социјалистичком председнику Франсоа Оланду, у недељном интервјуу једном локалном радију.

Председник опозиционе десничарске партије УМП Жан Франсоа Копе тражио је да Оланд јавно саопшти позицију Француске о предвиђеном уласку Румуније и Бугарске у шенгенску зону 1. јануара.

„Ако сви затворе очи то ће значити да Румунија и Бугарска добију исте повластице као друге земље у шенгенској зони. Потребно је учврстити границе“, рекао је он прецизирајући да ће се противити све док не буде решен „проблем кретања Рома“.

„Реформа шенгенске зоне је апсолутни приоритет”, изјавио је Копе и тиме се приближио ултрадесничарском Националном фронту чији лидерка Марин ле Пен упозорава да ће „кретање Румуна и Бугара, дакле и Рома, бити још једноставније него данас” и затражила поновно успостављање националних граница.

Да ли ће онда Румунија и Бугарска постати чланице шенгенске зоне која обухвата 26 земаља, међу којима су 22 чланице ЕУ? Француска, Немачка и Холандија су против.

„Шенген” значи укидање унутрашњих граница, што претпоставља да контролу спољних граница ЕУ треба да спроводе пограничне земље, у овом случају Румунија и Бугарска.

Француска сматра да оне нису у стању да провере ко улази на њихову територију, изјавио је крајем септембра министар спољних послова Лоран Фабијус упозоравајући да ће ове земље постати нови пролаз за имигранте.

Париз и Берлин су 2011. предложили приступање Румуније и Бугарске шенгенској зони у две фазе. Прво би се отварали аеродроми а потом и копнени и морски прилази. Предлог није усвојен јер су се успротивиле Холандија и Финска.

Иако ће о томе поново бити речи до краја године на Савету министара ЕУ посвећеном унутрашњим питањима, већ је јасно да ни овог пута неће бити сагласности, што значи да Румунија и Бугарска немају шансе да уђу у шенгенску зону 1. јануара.

Испоставља се да није реч о отварању унутрашњих граница, већ о слободном приступу европском тржишту румунских и бугарских грађана јер би они, са чланством у шенгенској зони, слободно могли да траже посао који желе у Француској и широм ЕУ.

Од уласка Румуније и Бугарске у ЕУ 2007, неке земље, попут Француске, тражиле су да њиховим држављанима буде ограничен приступ тржишту рада, плашећи се синдрома „пољског водоинсталатера“ који се односи на страх од инвазије јефтине радне снаге са истока Европе.

Али, највећи страх је од доласка Рома. Проблем је погрешно представљен, указују многобројни коментатори у Француској, јер слободна циркулација људи постоји од 2007. Роми који долазе из Румуније и Бугарске су европски грађани и имају право да се настане где желе, уз услов да у року од три месеца докажу да имају посао и довољне изворе прихода.

Улазак или неулазак ове две земље у шенгенску зону неће утицати на миграцију Рома, подсећају коментатори.

Како год било, Савет ЕУ је у понедељак одлучио да усвоји пакет реформи шенгенске зоне који подразумева увођење привремене контроле на унутрашњим границама „уколико постоји озбиљна претња за јавну политику и унутрашњу безбедност”.

Ана Оташевић