Ubili Petroviće, pa odneli dukate

Šabac – Okružni sud u Šapcu rehabilitovao je Đorđa (49) i Katicu (44) Petrović, koje su u noći između 13. i 14. septembra 1942. godine partizani likvidirali na jednoj livadi u sremskom selu Prhovo. Solunac, nosilac Karađorđeve zvezde, i njegova supruga ubijeni su kao "kulaci", a iste noći smrt je stigla majku i kćerku Soku (65) i Zoru (18) Zornić, koje su radile kod Petrovića, i Avrama Milosavljevića. Prhovljani su decenijama ćutali o ovom zločinu, a kada se počelo tragati za grobom zlosretnih ljudi, traktori Zemljoradničke zadruge zaorali su stratište.

Zahtev za rehabilitaciju Đorđa i Katice, čijoj je porodici nova vlast, odmah posle rata, oduzela gotovo svu imovinu (imanje i 50 hektara zemlje u Prhovu i kuću u Staroj Pazovi) podneo je njihov sin Slobodan Petrović (73) iz Šapca, penzionisani ekonomista. I mnogo godina ranije (čim je stasao) ne mireći se sa optužbom da su mu roditelji "narodni neprijatelji", koji su, ni krivi ni dužni, bačeni u neku raku sremske ravnice, Slobodan je kucao na razna vrata. Međutim, uvek je nailazio na nedorečene odgovore.

Obaveštenje iz komiteta

– Dok sam bio u vojsci, u kancelariji kapetana kod koga sam bio pisar, pojavio se neki obaveštajni oficir. Reč po reč, i došlo je do toga da sam ja dete "ratnog zločinca". Uzbuđeni obaveštajac dobro je izgrdio kapetana, a ja sam morao da napišem podužu izjavu. Kasnije, kada sam izašao iz vojske, pozvali su me da se javim u Komitet u Rumi radi važnog obaveštenja. Tamo mi je saopšteno da su mi roditelji streljani kao narodni neprijatelji zbog saradnje sa četnicima, učešća u progonu Jevreja i pokrštavanju Srba – priča za naš list Slobodan Petrović.

Dokument koji mu je pročitan, Slobodan nije mogao da dobije u ruke. Činovnik iz Komiteta nije mu dozvolio ni da zapiše strašne optužbe. Međutim, nešto se nije slagalo. – Kakvi četnici, kada ih u Sremu 1942. godine nije ni bilo? Kakvi progoni Jevreja, kada ni njih u Prhovu nije bilo? Kakva pokrštavanja, kada postoje mnogi svedoci da je moj otac agitovao među ljudima da se ne pojavljuju na skupovima na kojima se to dešavalo. Jedini odgovor mogao je da bude to što je on bio ugledan i obrazovan građanin, koji je jedno vreme predsedavao u tamošnjoj opštini. I što smo imali 50 hektara zemlje – kaže Slobodan.

U Prhovu se znalo ko je izdao naređenje, koji su ljudi streljali, a koji su kopali raku za Petroviće, njihove dve radnice i Avrama Milovanovića. Postoji i priča da su egzekutori Đorđa i Katicu vratili kući, kako bi uzeli dukate koje su im oni ponudili da bi spasli glave. Zlato su odneli, ali su nesretne ljude ipak pobili i bacili u neobeležen grob.

Pismo Tempu

Početkom osamdesetih, Slobodanova supruga Lepa, želeći da skine ljagu sa svekra, svekrve, njihove dece i unučadi, pisala je Svetozaru Vukmanoviću Tempu. Od njega je dobila odgovor "da razume njihovu želju i da shvata opravdanost ogorčenosti zbog zida ćutanja, ali da ne može da im pomogne!" Tempo je još napisao "njegov brat streljan kao sluga okupatora, iako je od okupatora bio osuđen na smrt i spasen intervencijom nekih prijatelja, koji su s okupatorima bili u dobrim odnosima, ali da se on sa tim pomirio".

Petrovići se nisu pomirili. Posle mnogo muka, u decembru 1991. godine Slobodan je iz Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici dobio preporučenu pošiljku u kojoj je stajalo: "Potvrđuje se da u toku 1946. i 1947. godine kod Okružnog suda u Sremskoj Mitrovicu nije vođen krivični postupak protiv Đorđa Petrovića i Katice Petrović, oboje iz Prhova". – Četiri godine kasnije, 11. decembra 1995, moja sestra Ljiljana dobila je obaveštenje iz Istorijskog arhiva Srema, na koji smo najviše upućivani, u kome se kaže da je "uvidom u arhivsku građu utvrđeno da naši roditelji nisu evidentirani kao državni neprijatelji", odnosno da nigde ne postoji takav dokument. Na osnovu čega je Sreski sud u Rumi 19. septembra 1946. godine konfiskovao njihovu imovinu? – pita se Slobodan Petrović.

On i sestra Ljiljana još 1998. godine pokrenuli su postupak za vraćanje (majčine) kuće u Staroj Pazovi, ali predmet pred Opštinskim sudom nije dobio epilog. Rešenjem o rehabilitaciji Okružnog suda u Šapcu konačno su postale ništavne sve odluke protiv nedužno stradalih Petrovića.