Manja država – više činovnika

Nakon formiranja nove vlade Srbija je postala "bogatija" za pet ministarstava, a u javnosti se odmah počelo sa nagađanjima da li to automatski znači i da će državni aparat postati "glomazniji". Prema tumačenju stručnjaka, broj državnih službenika nikako ne bi trebalo da se povećava, jer obim poslova nove koalicione vlade neće biti ništa veći od onoga koji je imala prethodna. Međutim, svaka nova vlada, pa i ova na velikom je iskušenju, jer je preraspodela resora prilika da se "udome" mnogi partijski ljudi.

Trenutno u državnoj upravi radi 21.285 službenika, ne računajući Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i BIA, jer ovi resori iz bezbedonosnih razloga vode samostalnu evidenciju. Prema rečima Dragana Stojanovića, pomoćnika direktora Službe za upravljanje kadrovima, samo u poslednje dve godine iz državnih organa je otišlo oko sedam hiljada zaposlenih te prema tome nisu tačne optužbe da je državni aparat sve veći.

"Veliki broj ljudi, oko četiri hiljade, napustio je državnu upravu prošle godine, iako nije bilo sistematizacije. Taj odliv je stalan, a mi već imamo problem, jer nam odlaze najsposobniji ljudi", tvrdi Stojanović.

Činjenica je, međutim, da kritike nisu sasvim neutemeljene, jer je u periodu između 2001. i 2004. godine broj onih koji su na državnom hlebu dramatično porastao. Dolaskom DOS-a na vlast, pre sedam godina, u državnoj upravi radilo je osam hiljada službenika, a u naredne tri godine u republičkim organima se zaposlilo još 19 hiljada činovnika, navodi se u studiji "Strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji", koju je 2005. godine objavilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Iz redova prošle Koštuničine vlade često su stizale kritike na račun kolega iz DOS-a o tome da ništa nije učinjeno na reformi državne uprave, a pogotovo smanjenju broja zaposlenih.

Odgovarajući na ove kritike Rodoljub Šabić, prvi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića, kaže za "Politiku" da se povećanje broja zaposlenih može objasniti činjenicom da je nestala SRJ, a da je novoformirana državna zajednica SCG veliki deo nadležnosti prepustila republici.

"Broj zaposlenih i broj državnih ovlašćenja koji su ostali na nivou državne zajednice bio je ′kozmetički′. Ogroman broj ljudi je prešao u republičku upravu. Savezna uprava za kontrolu leta ili, recimo, Uprava carina imale su na hiljade zaposlenih. Pri tome smo zatekli socijalistički koncept koji nam nije dao mogućnost da nekoga otpuštamo, jer bi to bilo protivno zakonu. I pored toga ne mislim da je povećanje broja zaposlenih tako dramatično kao što se predstavlja", kaže Šabić.

On tvrdi da se broj zaposlenih naglo počeo povećavati kada je on već podneo ostavku (u leto 2003. godine), te da je svom nasledniku Zoranu Lončaru ostavio potpuno sređeno ministarstvo. Prema njegovim rečima, daleko je veći problem stalno povećanje broja zaposlenih u lokalnim organima uprave o čemu niko ne vodi ozbiljnu evidenciju.

Najveći rez u državnoj upravi napravljen je tokom 2005. godine kada je republičku administraciju napustilo 3.100 zaposlenih. Od tog broja njih 2.900 otišlo je koristeći dobrovoljni socijalni program, dok je samo 200 zaposlenih dobilo otkaz. Sistematizacija je sprovedena na zahtev Međunarodnog monetarnog fonda. Zbog ovakvog načina racionalizacije, prema rečima doskorašnjeg ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zorana Lončara, posao je urađen bez velikih potresa.

U međuvremenu su formirani neki novi organi, poput Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Dečijeg ombudsmana, što je opet u državnu upravu dovelo neke nove ljude.

Za vreme ministrovanja Zorana Lončara doneta je Strategija za reformu državne uprave koja je između ostalog kao jedan od ciljeva ovog ministarstva postavila ne samo racionalizaciju već i depolitizaciju državne uprave. Raspisani su konkursi za pomoćnike ministara koji su birani na pet godina i, kako tvrdi Lončar, isključivo na osnovu profesionalnih sposobnosti, a ne partijske pripadnosti. Neki od tih konkursa su još aktuelni i planirano je da izbor svih pomoćnika bude završen do 1. februara 2008. godine.

Istovremeno doneti su Pravilnici o sistematizaciji radnih mesta koje je odobravala vlada tako da niko nije mogao da se zaposli u nekom ministarstvu mimo tog Pravilnika.

Promenjen je i sistem nagrađivanja. U nekim ministarstvima ministri su pre tih promena imali manje plate nego njihovi pomoćnici ili zamenici. Tako je, recimo, sam Lončar po primanju bio na četvrtom mestu u svom ministarstvu (platu je inače dobijao na novosadskom Univerzitetu, a ne u Ministarstvu).

Najilustrativniji primer, kako tvrdi izvor "Politike" iz vlade, jeste ministar unutrašnjih poslova Dragana Jočić, koji je u vreme kada je postavljen na tu funkciju bio na 122. mestu na platnom spisku u MUP-u.

Sistem nagrađivanja je promenjen, a znatno su povećane plate pomoćnicima ministra, sekretarima ministarstava, rukovodiocima organa uprave i stručnjacima koji dolaze na osnovu konkursa. Tako je recimo plata pomoćnika ministra sada od 120.000 do 130.000 dinara.

"Cilj nam je bio da se ova mesta učine što atraktivnijim stručnim ljudima kako bi i na taj način poboljšali strukturu zaposlenih u državnoj upravi", kaže bivši ministar Lončar uz opasku da se najbolje vidi koliko su uradili priznanje koje su dobili od Evropske komisije kada je Srbija proglašena liderom reformi u jugoistočnoj Evropi i to baš u oblasti državne uprave.

Prema Lončarevim rečima, podaci po kojima je u nekim zemljama poput Češke, Finske, Mađarske ili Poljske broj zaposlenih u državnoj upravi manji nego u Srbiji nisu sasvim uporedivi. Organizacija vlasti u Srbiji znatno je složenija, a od obima poslova zavisi i broj zaposlenih.