Мања држава – више чиновника

Након формирања нове владе Србија је постала "богатија" за пет министарстава, а у јавности се одмах почело са нагађањима да ли то аутоматски значи и да ће државни апарат постати "гломазнији". Према тумачењу стручњака, број државних службеника никако не би требало да се повећава, јер обим послова нове кoaлиционе владе неће бити ништа већи од онога који је имала претходна. Међутим, свака нова влада, па и ова на великом је искушењу, јер је прерасподела ресора прилика да се "удоме" многи партијски људи.

Тренутно у државној управи ради 21.285 службеника, не рачунајући Министарство иностраних послова, Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и БИА, јер ови ресори из безбедоносних разлога воде самосталну евиденцију. Према речима Драгана Стојановића, помоћника директора Службе за управљање кадровима, само у последње две године из државних органа је отишло око седам хиљада запослених те према томе нису тачне оптужбе да је државни апарат све већи.

"Велики број људи, око четири хиљаде, напустио је државну управу прошле године, иако није било систематизације. Тај одлив је сталан, а ми већ имамо проблем, јер нам одлазе најспособнији људи", тврди Стојановић.

Чињеница је, међутим, да критике нису сасвим неутемељене, јер је у периоду између 2001. и 2004. године број оних који су на државном хлебу драматично порастао. Доласком ДОС-а на власт, пре седам година, у државној управи радило је осам хиљада службеника, а у наредне три године у републичким органима се запослило још 19 хиљада чиновника, наводи се у студији "Стратегија реформе државне управе у Републици Србији", коју је 2005. године објавило Министарство за државну управу и локалну самоуправу.

Из редова прошле Коштуничине владе често су стизале критике на рачун колега из ДОС-а о томе да ништа није учињено на реформи државне управе, а поготово смањењу броја запослених.

Одговарајући на ове критике Родољуб Шабић, први министар за државну управу и локалну самоуправу у влади Зорана Ђинђића, каже за "Политику" да се повећање броја запослених може објаснити чињеницом да је нестала СРЈ, а да је новоформирана државна заједница СЦГ велики део надлежности препустила републици.

"Број запослених и број државних овлашћења који су остали на нивоу државне заједнице био је ′козметички′. Огроман број људи је прешао у републичку управу. Савезна управа за контролу лета или, рецимо, Управа царина имале су на хиљаде запослених. При томе смо затекли социјалистички концепт који нам није дао могућност да некога отпуштамо, јер би то било противно закону. И поред тога не мислим да је повећање броја запослених тако драматично као што се представља", каже Шабић.

Он тврди да се број запослених нагло почео повећавати када је он већ поднео оставку (у лето 2003. године), те да је свом наследнику Зорану Лончару оставио потпуно сређено министарство. Према његовим речима, далеко је већи проблем стално повећање броја запослених у локалним органима управе о чему нико не води озбиљну евиденцију.

Највећи рез у државној управи направљен је током 2005. године када је републичку администрацију напустило 3.100 запослених. Од тог броја њих 2.900 отишло је користећи добровољни социјални програм, док је само 200 запослених добило отказ. Систематизација је спроведена на захтев Међународног монетарног фонда. Због оваквог начина рационализације, према речима доскорашњег министра за државну управу и локалну самоуправу Зорана Лончара, посао је урађен без великих потреса.

У међувремену су формирани неки нови органи, попут Републичког одбора за спречавање сукоба интереса, Агенције за мирно решавање радних спорова, Дечијег омбудсмана, што је опет у државну управу довело неке нове људе.

За време министровања Зорана Лончара донета је Стратегија за реформу државне управе која је између осталог као један од циљева овог министарства поставила не само рационализацију већ и деполитизацију државне управе. Расписани су конкурси за помоћнике министара који су бирани на пет година и, како тврди Лончар, искључиво на основу професионалних способности, а не партијске припадности. Неки од тих конкурса су још актуелни и планирано је да избор свих помоћника буде завршен до 1. фебруара 2008. године.

Истовремено донети су Правилници о систематизацији радних места које је одобравала влада тако да нико није могао да се запосли у неком министарству мимо тог Правилника.

Промењен је и систем награђивања. У неким министарствима министри су пре тих промена имали мање плате него њихови помоћници или заменици. Тако је, рецимо, сам Лончар по примању био на четвртом месту у свом министарству (плату је иначе добијао на новосадском Универзитету, а не у Министарству).

Најилустративнији пример, како тврди извор "Политике" из владе, јесте министар унутрашњих послова Драгана Јочић, који је у време када је постављен на ту функцију био на 122. месту на платном списку у МУП-у.

Систем награђивања је промењен, а знатно су повећане плате помоћницима министра, секретарима министарстава, руководиоцима органа управе и стручњацима који долазе на основу конкурса. Тако је рецимо плата помоћника министра сада од 120.000 до 130.000 динара.

"Циљ нам је био да се ова места учине што атрактивнијим стручним људима како би и на тај начин побољшали структуру запослених у државној управи", каже бивши министар Лончар уз опаску да се најбоље види колико су урадили признање које су добили од Европске комисије када је Србија проглашена лидером реформи у југоисточној Европи и то баш у области државне управе.

Према Лончаревим речима, подаци по којима је у неким земљама попут Чешке, Финске, Мађарске или Пољске број запослених у државној управи мањи него у Србији нису сасвим упоредиви. Организација власти у Србији знатно је сложенија, а од обима послова зависи и број запослених.