Gase se kolektivni centri

U Srbiji postoji 89 kolektivnih centara i to u centralnoj Srbiji 72, a na Kosmetu 17. Kad je 2002. godine odlučeno da počne zatvaranje kolektivnih centara bilo ih je ukupno 378 i u njima je boravilo oko 30.000 izbeglica i raseljenih lica. Dragiša Dabetić, komesar za izbeglice Republike Srbije, kaže da Visoki komesarijat UN za izbeglice "ne priznaje" kolektivne centre za izbeglice i raseljena lica na Kosovu i Metohiji. Međutim, kako kaže Dabetić, kolektivni centri na Kosmetu postoje i nalaze se u Štrpcu, Šilovu kod Gnjilana, u Gračanici i u severnom delu Kosmeta. Ove centre "izdržava" Komesarijat za izbeglice Srbije.

Po rečima našeg sagovornika, dugoročni program za zatvaranje kolektivnih centara predviđa da će od postojećih 89 do kraja naredne godine većina biti zatvorena. Ipak, neki kolektivni centri će postojati sve dok za njima postoji potreba.

Centri za izbeglice se zatvaraju jer su ti objekti u vlasništvu pojedinih preduzeća, koja se ubrzano privatizuju. Ova preduzeća stoga zahtevaju da im se ti objekti vrate. Drugi razlog je taj što su uslovi u tim centrima prilično loši. Primera radi, u njima žive i po tri generacije "na vrlo malo životnog prostora". Uostalom, ti centri su "zamišljeni" samo kao vrlo kratak boravak. Najvažniji razlog za zatvaranje kolektivnih centara je činjenica da ljudi što duže borave u centrima teže se odlučuju i prilagođavaju normalnom životu van centra. Neke izbeglice su, podseća naš sagovornik, boravile u kolektivnim centrima i po 16 godina!

Pripreme za zatvaranje kolektivnih centara traju dugo. Prvo se obezbede određena finansijska sredstva iz donacija ili kao kreditna sredstva. Onda se naprave programi za obezbeđenje smeštaja izbeglica, koje odlaze iz kolektivnih centara. Kad se, napred navedeno utanači, tek onda počinju razgovori sa izbeglicama. Predoče im se mogućnosti, kako bi se oni opredelili za određenu opciju.

Postoje programi gradnje kuća i stanova. Zatim, one izbeglice koje su same počele gradnju kuća i stigle "do prve ploče" mogu da dobiju pomoć u vidu "paketa građevinskog materijala". Vrednost takvog paketa je oko četiri hiljade evra. Do sada je podeljeno 2.700 ovakvih paketa. To znači da je na taj način zbrinuto 2.700 porodica, što u proseku iznosi oko deset hiljada izbeglica.

Evropska agencija za rekonstrukciju je od 2004. godine najveći donator. Ona je u programe za trajno rešavanje problema izbeglica i raseljenih lica uložila 24 miliona evra. Banka za razvoj Saveta Evrope realizuje program izgradnje 800 stambenih jedinica. Banka ulaže 20 miliona evra, a Vlada Srbije još devet miliona evra.

Vlada Srbije je sama, iz budžeta, izgradila 450 kuća za izbeglice. To potvrđuje, kako kaže Dragiša Dabetić, da se problemi izbeglica i raseljenih lica ne rešavaju samo iz donacija.

Preko Komesarijata za izbeglice Srbije otkupljena su 264 seoska imanja sa kućama koje vrede oko šest hiljada evra. Uz kuću i okućnicu izbeglice, odnosno raseljena lica dobiju i po hiljadu ili dve hiljade evra za nabavku poljoprivredne mehanizacije i za nabavku semena i veštačkog đubriva... Ovaj program otkupa seoskih imanja, tek je počeo i za njega postoji veliko interesovanje. Izbeglice i raseljena lica imaju priliku da razgledaju kuće koje su na prodaju i kad se opredele, onda se one otkupljuju. Normalno je da se izbeglice opredeljuju za kuće koje nisu daleko od škole u koje mogu da idu njihova deca.

Od vremena kad su kolone izbeglica hrlile u Srbiju, osnovni problem je bio da se one nekako smeste i da se zbrinu. Onda je došao "raseljenički udar" sa Kosmeta u junu 1999. godine. Zatim su se polako stabilizovale prilike. U BiH i Hrvatsku se vratio znatan broj izbeglica. Preostale izbeglice koje su odlučile da se integrišu u lokalnu sredinu (na šta imaju pravo) treba trajno da reše svoj problem. Jedna od mogućnosti je otkup objekata koje su izbeglice dobile na korišćenje. Otkup se obavlja po ceni koja je manja od tržišne. Ta cena se određuje na osnovu poreza koji se plaća na imovinu za otkup. Zatim, izbeglice mogu da uzmu kredit za gradnju kuća i stanova. Taj kredit se daje na 20 godina, uz grejs period od pet godina. Zna se da izbeglice koje stanuju u privatnom smeštaju mesečno plaćaju kiriju u iznosu, u proseku, od 170 do 180 evra. Tolika se odredi i rata za otplatu kredita za stan ili kuću. I tako, izbeglice ili raseljena lica znaju da će imati krov nad glavom čiji su oni vlasnici. To znači da i izbeglice imaju perspektivu u kojoj će živeti kao i sav drugi svet.