Svet gori, Vašington se češlja

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Samo tri dana do isteka zakonskog limita za zaduživanje SAD, čije su obveznice dosad bile najsigurniji vrednosni papiri globalnih finansija, u Vašingtonu nije bilo signala da će se politička i fiskalna kriza najveće svetske ekonomije završiti u holivudskom stilu – hepiendom.

Procenjujući da su republikanci – koji su svojim političkim ucenama u budžetskom procesu izazvali ovu zbrku, blokirali rad vlade i istorijski bankrot Amerike učinili ne samo teoretski mogućim, nego i sasvim realnim – na putu da u očima javnosti i birača postanu gubitnici, demokrate su podigle rampu kompromisa, zatraživši da se ukine i „sekvester”, ranije iznuđena blokada pojedinih budžetskih stavki, što su njihovi protivnici glatko odbili.

Dvojica senatora od kojih se očekivalo da do ponedeljka usaglase neku formulu raspleta, demokrata Heri Ridi i republikanac Mič Mekonel, u nedelju se uopšte nisu sastajali, već su samo jednom razgovarali telefonom, mada je taj razgovor Rid opisao kao „konstruktivan i produktivan”.

Dok američki političari igraju svoje igre, ostatak sveta je na ivici panike, jer bi šteta od političke tvrdoglavosti u Vašingtonu bila globalna: destabilizacija na berzama i novi sveopšti zastoj u svetskoj ekonomiji, u najnezgodnije vreme, kada oporavak od prethodne krize (takođe začet ovde) još nije konsolidovan.

„Neuspeh SAD da spreče svoj bankrot doneo bi velike poremećaje širom sveta i rizik povratka recesije”, upozorila je Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda.

U izjavi TV mreži En-Bi-Si, ona je odbacila ideje nekih republikanaca da bi Obamina vlada isplate dospelih obveznica mogla da proglasi prioritetom, kao i njihovo uverenje da na taj način nepodizanje limita za zaduživanje ne bi bilo strašno.

„Kad ste najveća ekonomija sveta i u ulozi bezbedne luke za sve situacije kao što su SAD bile dosad, onda nema mesta za biznis kreativnog knjigovodstva”, rekla je Lagardova, inače bivša francuska ministarka finansija, pozivajući Vašington da „poštuje svoj potpis” (na obveznicama).

Reagovao je i njen kolega iz susednog centra svetskih finansija u vašingtonskoj Pensilvanija aveniji, predsednik Svetske banke (Amerikanac) Džim Jon Kim: „Samo smo nekoliko dana od veoma opasnog momenta. Ne bude li rešenja, rezultat će biti porast kamatnih stopa, pad poverenja (investitora) i usporavanje rasta.”

Formalno upozorenje uputili su i ministri finansija i guverneri centralnih banaka G-20, koji su u toku vikenda ovde bili na jesenjem zasedanju MMF-a i Svetske banke: „SAD treba da preduzmu hitnu akciju da otklone kratkoročne fiskalne neizvesnosti.”

Govoreći na konferenciji za štampu tim povodom, ministar finansija Rusije Anton Silunov je, uz glavnu poruku – da G-20 očekuje brz rasplet američke krize – napomenuo i da je 45 odsto ruskih deviznih rezervi u obveznicama SAD, što znači da je i Rusija, uz Kinu i Japan, među najvećim američkim poveriocima, to jest finansijerima njenog budžeta.

Silunov je još izneo da se u G-20 ne prave vanredni planovi za slučaj da SAD u četvrtak proglase nesolventnost. „Mi verujemo da će američke vlasti naći izlaz iz ove kompleksne situacije.”

Sumoran scenario predviđa i Džejmi Dejmon, prvi čovek najveće američke banke Džej Pi Morgan čejz i vodeća ličnost Volstrita, centra globalne finansijske industrije. „Što smo bliže 17. oktobru, raste panika i nešto će se dogoditi, mada lično ne znam kada. Mi trošimo velike količine vremena i novca da se za to pripremimo.”

Sve u svemu, svet gori – a Vašington se češlja.