Državne banke koštale nas milijardu evra

S prenosom onog što je vredno od Privredne banke Beograd u banku Poštansku štedionicu državi Srbiji u amanet je ostalo da vidi šta će sa još šest banaka u kojima je najveći pojedinačni vlasnik, od kojih je, svaka za sebe, posebna priča. Da li je to početak kraja izvlačenja države iz poslovnog bankarstva, ostaje da se vidi, ali je nesumnjivo da Srbija i njen siroti budžet više nisu u stanju da pokrivaju gubitke i rđave zajmove „svojih” banaka.

Trošak za slom Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine bio je oko 600 miliona evra. Toj sumi valja, međutim, dodati i sve gubitke i izdatke u nekoliko minulih godina ne bili se te dve i ostale državne banke postavile na zdrave noge. Tu su, naravno, i sve dokapitalizacije. I sada stiže ceh iza sada neprocenjiv gubitak Privredne banke. Saberi oduzmi – nešto manje od milijarde evra.

Sudeći po stručnim procenama, u koje je „Politika” imala uvid, sudbina preostalih šest banaka pod državnom kapom može se podeliti uslovno u tri grupe.

U prvoj su već „otpisana” Privredna, ali i Srpska banka čija je adekvatnost kapitala (sposobnost banke da apsorbuje gubitke nastale lošim plasmanima) ovog leta bila 11 odsto. Zakonski minimum je 12 procenata. Srpska za sada ima dosta dobru i stabilnu likvidnost, ali „sreću” joj kvari veoma problematičan kolateral jednog od velikih dužnika. Ako se ta imovina ne proda do sredine iduće godine – Srpska banka pada ispod propisane adekvatnosti kapitala. Rešenje je dokapitalizacija, koja bi zahtevala oko 26,6 ili spajanje sa JUBMES-om čiji bi ceh bio oko 3,8 miliona evra.

Dve male državne banke, Čačanska i Dunav, imaju, kako se procenjuje, probleme sa minimalnom kapitalnom osnovom od deset miliona evra. Čačanska banka za sada ima adekvatnost kapitalanešto veću od 17 procenata. Likvidna je i profitabilna, ali može zapasti u problem krajem marta iduće godine kada se primene pravila „Bazela II”.

Dunav banka ima veoma dobru adekvatnost – gotovo 28,5 odsto. Radi s profitom, ali njen poslovni uspeh veoma zavisi od istoimene osiguravajuće kuće čija je, ustvari, i produžena ruka. Postoji, kako se procenjuje, opasnost da zbog rasta kursa evra izgubi kapitalni zahtev od deset miliona evra.

Istu sudbini deli i Jugobanka u Kosovskoj Mitrovici koja ima gotovo neverovatnu adekvatnost – čak 87,3 procenta. Profitabilna je, likvidna, ali fali joj bar 100.000 evra da bi dostigla minimalnih deset miliona evra. Za Srbiju, kao i prethodne dve banke, ne predstavlja nikakav sistemski rizik, ali jeste za grad u kome radi.

U treću grupu spadaju banke poput JUBMES (Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju), Komercijalna banka i Poštanska štedionica.

O Komercijalnoj banci, kao jednoj od naših najvećih poslovnih banaka, u kojima, prema dosadašnjim saznanjima država ima 42 odsto svog kapitala, ne treba trošiti previše reči. Adekvatnost joj je 19,2 odsto. Pravi profit i likvidna je.

Njoj uz rame stoji Poštanska štedionica koja ima adekvatnost od 27,3 odsto i koja je „državnom milošću” za kratko vreme prihvatila Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine i sada Privrednu. I pored svega toga banka je profitabilna i likvidna. Raste. Razvija se, hvale joj menadžment, ali nezavisni posmatrači se pribojavaju da li ima dovoljno kapaciteta za upravljanje svim rizicima, kao i iskustvo u odobravanju zajmova pravnim licima. Sugestija je da se odnosi PTT, kao akcionara, i same štedionice zasnuju isključivo na komercijalnoj osnovi, a PTT odstrani iz odbora direktora štedionice.

I kao šlag na torti ostaje JUBMES u kojem, pored još sasvim nedefinisanog udela države, sa skromnim tržišnim učešćem, akcije uz domaće deoničare imaju i sve bivše jugoslovenske republike, osim Bosne i Hercegovina koja je prodala svoje akcije. Banka je, što bismo rekli, dosta „skockana”. Likvidna je i profitabilna sa adekvatnošću od gotovo 47 procenata, što joj omogućava da ubrzano raste i stabilno posluje.

Prema nezavisnoj stručnoj proceni njen menadžment uliva poverenje i mogao bi, kako se smatra, da bez većih teškoća izvede spajanje sa Srpskom bankom i da nastavi upravljanje s novim potencijalom, pre svega u korporativnom delu koji je razvijeniji u Srpskoj banci. Visok nivo kapitalne aktivnosti JUBMES-a omogućio bi ukrupnjavanje („merdžovanje”) bez potrebe za dodatnim kapitalom. Sugestija je – sve državne akcije staviti pod kontrolu Ministarstva finansija, a predstavnike iz pojedinih ministarstva u upravi banke treba odmah zameniti.

To bi u najkraćem mogao biti scenario za rešavanje velikih finansijskih i drugih problema banaka u kojima je država veliki „gazda”, ali čije je dosadašnje spasavanje koštalo budžet, a to će reći sve njene građane,bezmalo milijardu evra.