Zemlja večitog ognja između dve vatre

Posle nedavnog obračuna sa imigrantima u moskovskoj četvrti Birjuljevo, izazvanog ubistvom mladog Rusa, za koje je osumnjičen Azerbejdžanac, čak pola miliona žitelja bogate kavkaske republike moglo bi uskoro da krene ka otadžbini, jer im je ugrožena bezbednost u ruskoj prestonici.

Tako se, praktično preko noći, „Zemlja večitog ognja”, kako u prevodu glasi ime Azerbejdžana, našla između dve vatre, Zapada i Rusije.

Evropski parlament ocenio je da su predsednički izbori na kojima je aktuelni predsednik Ilham Alijev obezbedio treći mandat, bili „nedemokratski i neslobodni”.

Sa druge strane, pomenuti problem sa Rusijom doveo je do toga da vlast u Bakuu mora detaljno da razmotri okolnosti u kojima se zatekla i da reaguje na način koji bi umanjio animozitet koji se pojavio prema žiteljima bivše sovjetske republike.

Povratak Azerbejdžanaca iz Rusije, o čemu su nedavno doneti i odgovarajući propisi u Moskvi i Sankt Peterburgu, ne može da donese ništa dobro, procenjuju analitičari, jer bi mogao da izazove socijalnu i demografsku krizu i pojača unutrašnju napetost.

„Evropska unija se već nekoliko godina u svojoj spoljnoj politici orijentiše na pitanja liberalnih vrednosti i ljudskih prava”, objašnjava Aleksandar Rar, američki stručnjak za politiku Zapada.

„EU nema vojne snage ili bilo kakvu konkretnu silu za širenje svojih interesa. Ali, raspolaže moćnim političkim adutom koji joj omogućuje da vrši pritisak na partnere, a to je – moral”, smatra Rar i zaključuje:

„EU je najslobodoljubivija i najdemokratskija organizacija u svetu i te vrednosti želi da širi i na zemlje koje još nisu u njenom članstvu.”

Zapad svakako ne namerava da digne ruke od Azerbejdžana i prepusti ga sve moćnijoj Rusiji i sve uticajnijoj Kini. Kako bi EU smanjila energetsku zavisnost od Moskve, u Briselu veliki značaj daju gasovodu Južni koridor koji uniji treba da dopremi azerbejdžanski gas.

Zemlja čiji bruto domaći proizvod na godišnjem nivou, pre svega zbog nafte i gasa, iznosi više od 10.000 dolara po glavi stanovnika, teško da može da bude neprivlačna za investitore.

O poslovnoj privlačnosti Azerbejdžana kazuje i činjenica da su tokom 2012. glavni trgovinski partneri bili Italija, Rusija i SAD.

Ipak, Baku se više orijentiše ka Zapadu, što izaziva podozrenje Moskve. Promet roba sa zemljama bivšeg SSSR-a iznosio je prošle godine tek nešto preko 3,5 milijardi dolara, dok je, kada su u pitanju ostale zemlje, posebno zapadne, taj broj dostigao 29,9 milijardi dolara.

Ali, i u Rusiji ne pomišljaju da poluge uticaja u ovom delu sveta prepuste bilo Evropskoj uniji, bilo SAD. Moskva ima tradicionalnu ulogu na Kavkazu i na ovaj deo bivšeg SSSR-a gleda kao na region sopstvenih nacionalnih interesa.

„Rusija neće prezati ni od kakvog oblika pritiska zarad svog opstanka u nemirnom regionu”, smatra Rar.

Jermenija je već uključena u rad Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana. Predstojeći izbori u Gruziji najavljuju da će aktuelni predsednik Mihail Sakašvili gotovo sigurno biti zamenjen proruskim čovekom.

U takvom okruženju, Moskva bi svakako želela čvršće energetsko povezivanje sa Azerbejdžanom, što vlasti u Bakuu stavlja u poziciju između dva ognja – EU i Rusije.