Земља вечитог огња између две ватре

После недавног обрачуна са имигрантима у московској четврти Бирјуљево, изазваног убиством младог Руса, за које је осумњичен Азербејџанац, чак пола милиона житеља богате кавкаске републике могло би ускоро да крене ка отаџбини, јер им је угрожена безбедност у руској престоници.

Тако се, практично преко ноћи, „Земља вечитог огња”, како у преводу гласи име Азербејџана, нашла између две ватре, Запада и Русије.

Европски парламент оценио је да су председнички избори на којима је актуелни председник Илхам Алијев обезбедио трећи мандат, били „недемократски и неслободни”.

Са друге стране, поменути проблем са Русијом довео је до тога да власт у Бакуу мора детаљно да размотри околности у којима се затекла и да реагује на начин који би умањио анимозитет који се појавио према житељима бивше совјетске републике.

Повратак Азербејџанаца из Русије, о чему су недавно донети и одговарајући прописи у Москви и Санкт Петербургу, не може да донесе ништа добро, процењују аналитичари, јер би могао да изазове социјалну и демографску кризу и појача унутрашњу напетост.

„Европска унија се већ неколико година у својој спољној политици оријентише на питања либералних вредности и људских права”, објашњава Александар Рар, амерички стручњак за политику Запада.

„ЕУ нема војне снаге или било какву конкретну силу за ширење својих интереса. Али, располаже моћним политичким адутом који јој омогућује да врши притисак на партнере, а то је – морал”, сматра Рар и закључује:

„ЕУ је најслободољубивија и најдемократскија организација у свету и те вредности жели да шири и на земље које још нису у њеном чланству.”

Запад свакако не намерава да дигне руке од Азербејџана и препусти га све моћнијој Русији и све утицајнијој Кини. Како би ЕУ смањила енергетску зависност од Москве, у Бриселу велики значај дају гасоводу Јужни коридор који унији треба да допреми азербејџански гас.

Земља чији бруто домаћи производ на годишњем нивоу, пре свега због нафте и гаса, износи више од 10.000 долара по глави становника, тешко да може да буде непривлачна за инвеститоре.

О пословној привлачности Азербејџана казује и чињеница да су током 2012. главни трговински партнери били Италија, Русија и САД.

Ипак, Баку се више оријентише ка Западу, што изазива подозрење Москве. Промет роба са земљама бившег СССР-а износио је прошле године тек нешто преко 3,5 милијарди долара, док је, када су у питању остале земље, посебно западне, тај број достигао 29,9 милијарди долара.

Али, и у Русији не помишљају да полуге утицаја у овом делу света препусте било Европској унији, било САД. Москва има традиционалну улогу на Кавказу и на овај део бившег СССР-а гледа као на регион сопствених националних интереса.

„Русија неће презати ни од каквог облика притиска зарад свог опстанка у немирном региону”, сматра Рар.

Јерменија је већ укључена у рад Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана. Предстојећи избори у Грузији најављују да ће актуелни председник Михаил Сакашвили готово сигурно бити замењен проруским човеком.

У таквом окружењу, Москва би свакако желела чвршће енергетско повезивање са Азербејџаном, што власти у Бакуу ставља у позицију између два огња – ЕУ и Русије.