Toplotni udari vrebaju u podne

Prave tropske temperature koje su ovih dana zabeležene u celoj Srbiji negativno su uticale na zdravstveno stanje građana o čemu svedoči i povećan broj intervencija lekara Hitne pomoći. Na glavobolju, mučninu, bolove u grlu i druge tegobe najviše se žale hronični srčani bolesnici i astmatičari, a povećan je i broj kolapsa na ulicama zbog pada krvnog pritiska, naročito kod mlađih i iscrpljenih osoba.

Lekari ove službe juče do 18 sati intervenisali su 140 puta i objasnilio da je pre desetak dana došlo do naglog porasta broja ljudi kojima je neophodna pomoć medicinara.

– Prvih dana vreline ljudi nisu bili pripremljeni, pa smo imali više poziva u pomoć. Kolapse i toplotne udare uglavnom beležimo između 12 i 13 sati, ali i oko 16 časova kada se građani vraćaju sa posla i kada je velika gužva u gradskom prevozu. Hroničnim pacijentima savetujemo da uzimaju svoju terapiju i da izbegavaju da izlaze na ulicu kada je temperatura velika, a starijim ljudima i deci da u šetnju izlaze rano ujutru ili kasno uveče – istakla je Dr Nataša Bjelica, načelnica smene u beogradskom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć.

Lekari savetuju i izbegavanje upotrebe alkohola, jer on na velikim vrućinama nepovoljno utiče na psihičko ponašanje.

Mr Verica Gburčik, stručnjak u oblasti uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi, kaže da su ideksi zračenja u Srbiji blizu maksimuma  i da se trenutno kreću od 9 na severu zemlje do 9,5 na jugu. Ona upozorava da dugo izlaganje sunčevim zracima može da izazove veliki broj bolesti, poput kancera i ubrzanog starenja kože, kataraktu oka i slabljenje imunog sistema.

– Svetske organizacije u oblasti meteorologije preporučuju da se u periodu od 8 do 17 sati ne treba izlagati direktno suncu i da to vreme treba provoditi u što "debljoj" hladovini. Od 11.30 do 13.30 sati građanima se preporučuje da borave u zatvorenim prostorijama. Onima koji moraju da budu na ulici u to vreme savetuje se da nose odeću od guste, svetle i debele tkanine koja maksimalno štiti sve delove kože, šešir sa što većim obodom i naočari koje apsorbuju UV-zračenje, ali i korišćenje krema za zaštitu kože sa faktorom većim od 15 – objasnila je Gburčikova.

Naša sagovornica napominje da će Svetska meteorološka organizacija svim zemljama sveta uskoro dostaviti vodič u kojem se najavljuju toplotni talasi i upozorava na koji način ljudi treba da se ponašaju i kako da se štite.

– Često ljudi misle da se ne objavljuju tačni podaci o temperaturi vazduha i misle da je mnogo toplije. To je subjektivni osećaj građana, jer meteorolozi imaju dužnost da saopštavaju tačnu temperaturu vazduha. Međutim, ljudi su izloženi toplotnom zračenju infrastrukture, odnosno betona, zgrade, zemlje, automobila. U razvijenim zemljama se saopštavaju indeksi fiziološke ekvivalentnosti, na primer "danas ćete imati osećaj da je malo hladno" – objasnila je Verica Gburčik.

Veliki atak na zdravlje građana ovih dana ima i nepravilno korišćenje klima-uređaja, pa su ordinacije domova zdravlja pune ljudi koji imaju problema sa prehladama nastalim zbog čestih promena temperatura vazduha u zatvorenim prostorijama u odnosu na spoljašnji vazduh. Ako se ne čiste redovno, ovi aparati mogu biti mesto razmnožavanja bakterija koje su uzročnici mnogih bolesti, a na udaru su najčešće disajni organi, nervi i mišići. Lekari objašnjavaju da kod male dece velika hladnoća u stanu može da dovede do neprijatnih upala uva, zbog toga što su kod njih disajni putevi osetljivi pa bakterije iz nosa prolaze kroz grlo sve do ušiju.

– Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne sme biti viša od pet, šest stepeni. Ukoliko se često izlazi iz rashlađene prostorije na recimo 35 stepeni Celzijusovih, moguće je da čovek može da zaradi jaku prehladu, da dobije bolove u leđima i ramenima, kao i glavobolju. Ukoliko neko duže boravi u rashlađenoj prostoriji, obavezno mora da obuče neku tanju jaknu – objašnjavaju lekari Hitne pomoći.