Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Топлотни удари вребају у подне

Топлотни удари вребају у подне
Спас од врелине у фонтани (Фото Д. Јевремовић)

Праве тропске температуре које су ових дана забележене у целој Србији негативно су утицале на здравствено стање грађана о чему сведочи и повећан број интервенција лекара Хитне помоћи. На главобољу, мучнину, болове у грлу и друге тегобе највише се жале хронични срчани болесници и астматичари, а повећан је и број колапса на улицама због пада крвног притиска, нарочито код млађих и исцрпљених особа.

Лекари ове службе јуче до 18 сати интервенисали су 140 пута и објаснилио да је пре десетак дана дошло до наглог пораста броја људи којима је неопходна помоћ медицинара.

– Првих дана врелине људи нису били припремљени, па смо имали више позива у помоћ. Колапсе и топлотне ударе углавном бележимо између 12 и 13 сати, али и око 16 часова када се грађани враћају са посла и када је велика гужва у градском превозу. Хроничним пацијентима саветујемо да узимају своју терапију и да избегавају да излазе на улицу када је температура велика, а старијим људима и деци да у шетњу излазе рано ујутру или касно увече – истакла је Др Наташа Бјелица, начелница смене у београдском Заводу за хитну медицинску помоћ.

Лекари саветују и избегавање употребе алкохола, јер он на великим врућинама неповољно утиче на психичко понашање.

Мр Верица Гбурчик, стручњак у области утицаја климатских промена на здравље људи, каже да су идекси зрачења у Србији близу максимума  и да се тренутно крећу од 9 на северу земље до 9,5 на југу. Она упозорава да дуго излагање сунчевим зрацима може да изазове велики број болести, попут канцера и убрзаног старења коже, катаракту ока и слабљење имуног система.

– Светске организације у области метеорологије препоручују да се у периоду од 8 до 17 сати не треба излагати директно сунцу и да то време треба проводити у што "дебљој" хладовини. Од 11.30 до 13.30 сати грађанима се препоручује да бораве у затвореним просторијама. Онима који морају да буду на улици у то време саветује се да носе одећу од густе, светле и дебеле тканине која максимално штити све делове коже, шешир са што већим ободом и наочари које апсорбују УВ-зрачење, али и коришћење крема за заштиту коже са фактором већим од 15 – објаснила је Гбурчикова.

Наша саговорница напомиње да ће Светска метеоролошка организација свим земљама света ускоро доставити водич у којем се најављују топлотни таласи и упозорава на који начин људи треба да се понашају и како да се штите.

– Често људи мисле да се не објављују тачни подаци о температури ваздуха и мисле да је много топлије. То је субјективни осећај грађана, јер метеоролози имају дужност да саопштавају тачну температуру ваздуха. Међутим, људи су изложени топлотном зрачењу инфраструктуре, односно бетона, зграде, земље, аутомобила. У развијеним земљама се саопштавају индекси физиолошке еквивалентности, на пример "данас ћете имати осећај да је мало хладно" – објаснила је Верица Гбурчик.

Велики атак на здравље грађана ових дана има и неправилно коришћење клима-уређаја, па су ординације домова здравља пуне људи који имају проблема са прехладама насталим због честих промена температура ваздуха у затвореним просторијама у односу на спољашњи ваздух. Ако се не чисте редовно, ови апарати могу бити место размножавања бактерија које су узрочници многих болести, а на удару су најчешће дисајни органи, нерви и мишићи. Лекари објашњавају да код мале деце велика хладноћа у стану може да доведе до непријатних упала ува, због тога што су код њих дисајни путеви осетљиви па бактерије из носа пролазе кроз грло све до ушију.

– Разлика између спољне и унутрашње температуре не сме бити виша од пет, шест степени. Уколико се често излази из расхлађене просторије на рецимо 35 степени Целзијусових, могуће је да човек може да заради јаку прехладу, да добије болове у леђима и раменима, као и главобољу. Уколико неко дуже борави у расхлађеној просторији, обавезно мора да обуче неку тању јакну – објашњавају лекари Хитне помоћи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.