Dado je bio živa munja

Dado Đurić je bio likovni fenomen 20. veka i još ne zauzima mesto koje mu pripada zato što nije shvaćen, a nije shvaćen zato što je išao ispred svog vremena, kaže Branka Bogavac, publicista, autorka knjige „Razgovori sa Dadom” upravo objavljene u drugom proširenom izdanju (izdavač Narodni muzej Crne Gore).

Prvo izdanje je izašlo 2001. godine, a u ovom drugom autorka je dodala sve tekstove koje je pisala o slikarevim izložbama u Parizu i razgovore sa njegovim galeristima koje je vodila u toku poslednje decenije, kao i novi predgovor likovne kritičarke Jasne Jovanov koja je ovu knjigu nazvala „veličanstvenom pozorišnom predstavom”, što je i Dado potvrđivao rečima: „Ja pišem svoje sopstvene komade, režiram ih, igram, poberem uspeh ili neuspeh, za mene su to spektakli. Život je spektakl i ja sam u njemu glumac.”

Ovog leta francusko ministarstvo kulture dodelilo je Branki Bogavac Orden viteza umetnosti i književnosti za njen višedecenijski rad. Već gotovo pola veka ona živi u Parizu i predstavlja sponu između francuske i naše kulturne javnosti. Objavila je više knjiga intervjua sa poznatim piscima i slikarima iz celog sveta.

– Moje interesovanje za Francusku ima daleke korene, jer sam ga nasledila od oca, učitelja, frankofila – kaže Branka Bogavac, dodajući da je cilj njenog rada uvek bio da nas približi svetu i da svet preko Francuske prenese nama.

Pariz je za nju model najlepšeg, stalno iznenađenje pred bogatstvom umetničkih dela, grad  čija je civilizacija po ljudskoj meri i sa obiljem događaja kao velikim pokretačem za njen rad.

– Kod mene se vremenom uspostavila kulturna i intelektualna zavisnost prema ovom gradu, jer bez obzira na to koliko se potenciralo na značaju novih svetskih centara, oni nikada ne mogu posedovati ono što poseduje Pariz koji je sam za sebe kulturna istorija sveta. Svaki metar u Parizu ima posebnu i bogatu priču i on će uvek biti evropski svetionik, svetska prestonica umetnosti i kulture sa izvanrednim mogućnostima za ljude koji stvaraju i za svet ideja. Da nije bilo Pariza ne bi bilo ni mojih knjiga intervjua – ističe Branka Bogavac.  

Kad je reč o Dadi Đuriću, koji nije voleo da govori o svom radu, još manje o sebi, Branka Bogavac je uspela da obezbedi sebi status sagovornika od poverenja i da tako iz njega mnogo toga izvuče.

– Dado je dao malo intervjua, što je šteta – kaže ona. – Ja sam valjda bila izuzetak. Imala sam tu privilegiju da s njim vodim duge razgovore kad god sam ga za to zamolila, možda zato što sam njegova zemljakinja, Crnogorka, što smo delili sudbinu tuđe zemlje i tuđeg jezika na duge staze.

Ona tvrdi da Dado nikada nije bio duhovni emigrant i podseća da je govorio kako je čitavo njegovo slikarstvo „izvađeno iz Crne gore, kao kad čovek izvadi draču iz tabana ili ruke”. „Ja čupam te slike iz Crne Gore”, govorio je.

Iz tih susreta i druženja, ona ga pamti kao neumornog radnika.

– Dado je bio živa munja. Večito je bio u poslu. Ako nije slikao, nešto je premeštao, prenosio, okretao, planirao, majstorisao… Pamtim ga po duhovitim šalama koje je izvodio na svoj ili na moj račun. Ako je bio ironičan, opet je to bilo na naš račun. Njegov humor je ponekad išao do sarkazma. Mogao je da čoveka snimi i oceni u magnovenju. Pred njim niste mogli da se prenemažete – priča Branka Bogavac, dodajući da je svaka njegova rečenica, kada je bio u formi za razgovor, bila sentenca.

Voleo je klasičnu muziku i rado je išao na koncerte. Voleo je da čita, posebno Mišoa i Siorana, kaže autorka „Razgovora sa Dadom”, ističući da je hteo mnogo da uradi, zbog čega je sebi nametnuo neverovatan teret i u takvim trenucima bio patnik.

– Kad on kaže „Slikarstvo mi je važnije od života” ili „Dok ne završim ovu sliku, ja sam tršen čovek”, jasno je koliko je bio predan svojoj umetnosti i da mu je istrajnost bila glavna crta. Takav stav mu je ulivao veliku pokretačku snagu koja je dala zapanjujuće rezultate. Kad bi se sastavila sva njegova dela, svet bi se našao u čudu pred tolikim brojem kvalitetnih dela. I uvek sam se pitala zašto čovek koji tako jednostavno priča tako komplikovano slika? Naslućujem da je time hteo mnogo da kaže. Ubeđena sam da će Dado biti shvaćen, isto kao Njegoš, kroz nekih dvesta godina – zaključuje Branka Bogavac.