Evropa se lomi

I pored jakog pritiska iz Vašingtona, većina zemalja Evropske unije nastavlja da se opire američkoj zamisli da zapadne zemlje jednostrano priznaju nezavisnost Kosova u slučaju da Rusija spreči usvajanje rezolucije UN o nadziranoj nezavisnosti južne srpske pokrajine. Kako javlja Beta, šefovi diplomatija evropske dvadesetsedmorice juče su na samitu EU u Briselu ostali pri stavu da bi konačna odluka o statusu Kosova morala biti doneta rezolucijom u Savetu bezbednosti UN. Ipak, ministri spoljnih poslova evropskih zemalja smatraju da Unija treba snažnije da se uključi u proces rešavanja pitanja Kosova i da ponudi da Brisel organizuje i pomogne pregovore Beograda i Prištine, a ne samo da čeka šta će o tome odlučiti UN.

Asošiejtid pres je juče objavio analizu po kojoj je Španiju, Slovačku, Grčku i Kipar, četiri zemlje koje su još dosta rezervisane u odnosu na ideju nezavisnog Kosova, za tu ideju moguće pridobiti samo uz rezoluciju UN. AP citira Larsa Erika Forsberga, iz Direkcije za proširenje EU, koji smatra da će se, u slučaju da Rusija uloži veto na zapadnu rezoluciju, ponoviti situacija sa Irakom, u kojoj su se neke evropske zemlje pridružile Americi, dok druge nisu.

Tanjug je juče javio iz Brisela da su se ministri spoljnih poslova još preksinoć, uoči samita, složili da je i novi američko-evropski plan rezolucije propao (reč je o nacrtu rezolucije u kojoj se predlagalo da se Ahtisarijev plan usvoji, ali posle četvoromesečnog odlaganja koje bi bilo iskorišćeno za nove pregovore Beograda i Prištine). Beta tvrdi da je desetak zemalja juče podržalo predlog novog šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera da se organizuju dodatni pregovori jer bi to unelo "dodatnu živost" u proces, ali su ministri Holandije, Belgije, Finske i Danske bili protiv, pod izgovorom da bi to moglo izazvati još veću napetost i nasilje u pokrajini. Izveštač Tanjuga javlja da će, u slučaju daljeg odlaganja rešenja kosovskog problema, biti veoma teško održavati "krhko jedinstvo" Evropske unije po tom pitanju. Ministri se svi slažu oko suštine povezane za Ahtisarijev plan, ali ne i oko toga kako da dođe do njegove primene. Jedan izvor je izveštaču Tanjuga rekao: "Možda će biti potrebno još razgovora, još diplomatije."

U međuvremenu, budući američki ambasador u Beogradu Kameron Manter svedočio je juče pred spoljnopolitičkim odborom američkog Senata, gde je predstojeće rešavanje statusa Kosova proglasio izazovom sa kojim će se Vašington suočiti "zajedno sa prijateljima". Manter smatra da će "nezavisnost Kosova doneti stabilnost i Srbiji i regionu", javio je juče Glas Amerike. Kameron Manter na mesto ambasadora u Srbiji dolazi iz Praga gde je bio zamenik šefa misije u američkoj ambasadi u Češkoj Republici. Svedočenje pred spoljnopolitičkim odborom predstavlja završnu fazu u procesu imenovanja za ambasadora posle koje njihovu kandidaturu treba da potvrdi i Senat u punom sastavu.

Očekuje se da će to biti pre letnje pauze koja počinje 4. jula, na Dan nezavisnosti, a prema nezvaničnim informacijama, dolazak Mantera u Beograd mogao bi se očekivati od polovine jula.