Европа се ломи

И поред јаког притиска из Вашингтона, већина земаља Европске уније наставља да се опире америчкој замисли да западне земље једнострано признају независност Косова у случају да Русија спречи усвајање резолуције УН о надзираној независности јужне српске покрајине. Како јавља Бета, шефови дипломатија европске двадесетседморице јуче су на самиту ЕУ у Бриселу остали при ставу да би коначна одлука о статусу Косова морала бити донета резолуцијом у Савету безбедности УН. Ипак, министри спољних послова европских земаља сматрају да Унија треба снажније да се укључи у процес решавања питања Косова и да понуди да Брисел организује и помогне преговоре Београда и Приштине, а не само да чека шта ће о томе одлучити УН.

Асошиејтид прес је јуче објавио анализу по којој је Шпанију, Словачку, Грчку и Кипар, четири земље које су још доста резервисане у односу на идеју независног Косова, за ту идеју могуће придобити само уз резолуцију УН. АП цитира Ларса Ерика Форсберга, из Дирекције за проширење ЕУ, који сматра да ће се, у случају да Русија уложи вето на западну резолуцију, поновити ситуација са Ираком, у којој су се неке европске земље придружиле Америци, док друге нису.

Танјуг је јуче јавио из Брисела да су се министри спољних послова још прексиноћ, уочи самита, сложили да је и нови америчко-европски план резолуције пропао (реч је о нацрту резолуције у којој се предлагало да се Ахтисаријев план усвоји, али после четворомесечног одлагања које би било искоришћено за нове преговоре Београда и Приштине). Бета тврди да је десетак земаља јуче подржало предлог новог шефа француске дипломатије Бернара Кушнера да се организују додатни преговори јер би то унело "додатну живост" у процес, али су министри Холандије, Белгије, Финске и Данске били против, под изговором да би то могло изазвати још већу напетост и насиље у покрајини. Извештач Танјуга јавља да ће, у случају даљег одлагања решења косовског проблема, бити веома тешко одржавати "крхко јединство" Европске уније по том питању. Министри се сви слажу око суштине повезане за Ахтисаријев план, али не и око тога како да дође до његове примене. Један извор је извештачу Танјуга рекао: "Можда ће бити потребно још разговора, још дипломатије."

У међувремену, будући амерички амбасадор у Београду Камерон Мантер сведочио је јуче пред спољнополитичким одбором америчког Сената, где је предстојеће решавање статуса Косова прогласио изазовом са којим ће се Вашингтон суочити "заједно са пријатељима". Мантер сматра да ће "независност Косова донети стабилност и Србији и региону", јавио је јуче Глас Америке. Камерон Мантер на место амбасадора у Србији долази из Прага где је био заменик шефа мисије у америчкој амбасади у Чешкој Републици. Сведочење пред спољнополитичким одбором представља завршну фазу у процесу именовања за амбасадора после које њихову кандидатуру треба да потврди и Сенат у пуном саставу.

Очекује се да ће то бити пре летње паузе која почиње 4. јула, на Дан независности, а према незваничним информацијама, долазак Мантера у Београд могао би се очекивати од половине јула.