Manje novca za kontrolore države

Prema tome koliko je u predlogu ovogodišnjeg budžeta Srbije izdvojeno novca za pojedine institucije koje bi trebalo da kontrolišu rad državnih organa, neko bi mogao da zaključi da Srbija nema problema ni sa korupcijom, ni sa slobodnim pristupom informacijama, ni sa pranjem novca…

Srpski budžet za 2007. godinu, prema vladinom predlogu, naime, veći je od prošlogodišnjeg proračuna za oko 60 milijardi dinara, ali se to povećanje nije "primilo" i na tzv. kontrolne institucije, koje po prirodi posla treba da prate rad državnih organa i ukazuju na eventualne propuste ili zloupotrebe. Njihovi budžeti su, naprotiv, gotovo po pravilu smanjivani.

Tako je, na primer, za Savet za borbu protiv korupcije predviđeno oko dva miliona dinara manje nego prošle godine, Upravi za sprečavanje pranja novca namenjeno je oko sedam miliona dinara manje, a povereniku za informacije od javnog značaja budžet je "skresan" za skoro devet miliona dinara.

Istovremeno, za sve ove tri institucije ukupno je predviđeno manje para nego za vladinu Kancelariju za saradnju s medijima, koja će, ipak, dobiti tri puta manje para nego što je imala prošle godine.

I Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa ove godine će na raspolaganju imati manje sredstava nego prošle. Budžet ove institucije "tanji" je za oko osam miliona dinara.

Zanimljiva je, takođe i raspodela sredstava unutar samog budžeta za 2007. godinu, s obzirom na to da, na primer, Skupštini Srbije sleduje svega 300 miliona dinara više nego Bezbednosno-informativnoj agenciji, koja, pak treba da dobije 29 puta više para nego dve vojne bezbednosne službe zajedno.

Što se sredstava predviđenih za Skupštinu Srbije tiče, zanimljivo je i da je u 2007. godini predviđeno 248 miliona dinara za troškove putovanja, što je za pedesetak miliona dinara manje nego u 2006. godini. Ovaj podatak je naročito značajan ako se uzme u obzir da će srpski poslanici sasvim sigurno mnogo više putovati u inostranstvo, u okviru saradnje sa stranim parlamentima, s obzirom na to da je Srbija sada nezavisna država. Do maja prošle godine, na ta putovanja išli su, uglavnom, poslanici u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa misli da određena smanjenja u budžetu mogu da budu posledica toga što se dugo čekalo na konstituisanje i parlamenta i nove vlade, ali upozorava i da izdvajanje manje para za kontrolne institucije može da ukazuje na odnos države prema njima.

– Znamo da se Savet za borbu protiv korupcije žalio i na nedostatak prostora za rad i na manjak saradnika. Oni, naime, mogu da se sastanu i da pričaju, ali nemaju dovoljno sredstava da se bave temeljnim istraživanjem – kaže Nikolić, navodeći da se to odnosi kako na tehnička sredstva (prostorije, kompjutere…) tako i na kadrove.

Savetu su, kako kaže, neophodni kvalitetni stručnjaci – računovođe i drugi finansijski eksperti, policajci – koji bi kvalitetno mogli da kontrolišu rad državnih organa. A za njihovo angažovanje potreban je novac, kako bi se obezbedila njihova nezavisnost, odnosno kako bi se sprečila mogućnost da i sami postanu žrtve korupcije.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, nije zabrinut što mu je budžet smanjen.

– Nikada još dosad, a to možete i da proverite, nisam potrošio ni polovinu sredstava koja su bila određena budžetom. Simptomatično je, međutim, to smanjenje. Javnosti se šalje loša poruka – kaže Šabić.

On, međutim, podseća i na druge probleme sa kojima se sreće. Od septembra 2005. naime, ima garanciju da će pitanje prostorija za rad poverenika biti rešeno po hitnom postupku, a već 14 meseci čeka da mu se odbori nova sistematizacija, koja predviđa da umesto sadašnjih šest osoba (koji trenutno rade na oko 3.000 predmeta) u njegovoj kancelariji bude mesta za 21 osobu.

Ogromnu razliku između sredstava predviđenih za BIA sa jedne strane i Vojnoobaveštajnu agenciju i Vojnobezbednosnu agenciju sa druge strane, Zoran Dragišić sa Fakulteta civilne odbrane, objašnjava najverovatnijom preraspodelom nadležnosti i odgovornosti među ovim službama, koje će doneti novi zakon o službama bezbednosti.

– Verujem da su oni koji su pisali budžet ukalkulisali i odredbe novog zakona koji bi trebalo da bude usvojen. Srbija prvi put formira svoj obaveštajno-bezbednosni sistem, u okviru kojeg bi svaka od ovih agencija trebalo da ima i jasno definisan svoj položaj, nadležnosti i zadatke – kaže Dragišić.

Pare određene u budžetu za funkcionisanje parlamenta, prema mišljenju Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija, svakako nisu dovoljne. On, međutim, ocenjuje da bi taj problem mogao da bude rešen tako što bi i stranke koje imaju poslanike deo novca koje po tom osnovu dobijaju iz budžeta, mogle da izdvajaju za to da poboljšaju rad svojih poslanika.

– Sada ne postoji takva obaveza. Za finansiranje parlamentarnih stranaka iz budžeta predviđeno je više od 585 miliona dinara. Deo tih para koji bi se izdvojio za rad poslanika, sigurno bi doveo i do toga da oni predlažu više kvalitetnijih zakonskih predloga – misli Nenadić.

--------------------------------------------------------------------------

Za lustraciju 220.000

Jedan od kurioziteta srpskog budžeta je i da je u njemu za rad nepostojeće komisije za lustraciju, odnosno Komisije za ispitivanje kršenja ljudskih prava, predviđeno 220.000 dinara, ili, kako je izračunao jedan od kritičara budžeta u Skupštini, "dve poslaničke plate". Za njene "stalne troškove" predviđeno je 100.000 dinara, dok je po 60.000 dinara predviđeno za putovanja i "troškove po ugovoru".

--------------------------------------------------------------------------

"Nepostojeći" budžetski korisnici

U Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu potkrala se i jedna greška, doduše ne finansijske prirode. U tom tekstu su, naime, kao budžetski korisnici u okviru Ministarstva odbrane, navedene i "Vojna služba bezbednosti", odnosno "Vojnoobaveštajna služba". Nazivi ovih službi su, međutim, kako to stoji na internet prezentaciji Ministarstva odbrane – Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija.