Мање новца за контролоре државе

Према томе колико је у предлогу овогодишњег буџета Србије издвојено новца за поједине институције које би требало да контролишу рад државних органа, неко би могао да закључи да Србија нема проблема ни са корупцијом, ни са слободним приступом информацијама, ни са прањем новца…

Српски буџет за 2007. годину, према владином предлогу, наиме, већи је од прошлогодишњег прорачуна за око 60 милијарди динара, али се то повећање није "примило" и на тзв. контролне институције, које по природи посла треба да прате рад државних органа и указују на евентуалне пропусте или злоупотребе. Њихови буџети су, напротив, готово по правилу смањивани.

Тако је, на пример, за Савет за борбу против корупције предвиђено око два милиона динара мање него прошле године, Управи за спречавање прања новца намењено је око седам милиона динара мање, а поверенику за информације од јавног значаја буџет је "скресан" за скоро девет милиона динара.

Истовремено, за све ове три институције укупно је предвиђено мање пара него за владину Канцеларију за сарадњу с медијима, која ће, ипак, добити три пута мање пара него што је имала прошле године.

И Републички одбор за решавање о сукобу интереса ове године ће на располагању имати мање средстава него прошле. Буџет ове институције "тањи" је за око осам милиона динара.

Занимљива је, такође и расподела средстава унутар самог буџета за 2007. годину, с обзиром на то да, на пример, Скупштини Србије следује свега 300 милиона динара више него Безбедносно-информативној агенцији, која, пак треба да добије 29 пута више пара него две војне безбедносне службе заједно.

Што се средстава предвиђених за Скупштину Србије тиче, занимљиво је и да је у 2007. години предвиђено 248 милиона динара за трошкове путовања, што је за педесетак милиона динара мање него у 2006. години. Овај податак је нарочито значајан ако се узме у обзир да ће српски посланици сасвим сигурно много више путовати у иностранство, у оквиру сарадње са страним парламентима, с обзиром на то да је Србија сада независна држава. До маја прошле године, на та путовања ишли су, углавном, посланици у Скупштини Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Милан Николић из Центра за проучавање алтернатива мисли да одређена смањења у буџету могу да буду последица тога што се дуго чекало на конституисање и парламента и нове владе, али упозорава и да издвајање мање пара за контролне институције може да указује на однос државе према њима.

– Знамо да се Савет за борбу против корупције жалио и на недостатак простора за рад и на мањак сарадника. Они, наиме, могу да се састану и да причају, али немају довољно средстава да се баве темељним истраживањем – каже Николић, наводећи да се то односи како на техничка средства (просторије, компјутере…) тако и на кадрове.

Савету су, како каже, неопходни квалитетни стручњаци – рачуновође и други финансијски експерти, полицајци – који би квалитетно могли да контролишу рад државних органа. А за њихово ангажовање потребан је новац, како би се обезбедила њихова независност, односно како би се спречила могућност да и сами постану жртве корупције.

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, није забринут што му је буџет смањен.

– Никада још досад, а то можете и да проверите, нисам потрошио ни половину средстава која су била одређена буџетом. Симптоматично је, међутим, то смањење. Јавности се шаље лоша порука – каже Шабић.

Он, међутим, подсећа и на друге проблеме са којима се среће. Од септембра 2005. наиме, има гаранцију да ће питање просторија за рад повереника бити решено по хитном поступку, а већ 14 месеци чека да му се одбори нова систематизација, која предвиђа да уместо садашњих шест особа (који тренутно раде на око 3.000 предмета) у његовој канцеларији буде места за 21 особу.

Огромну разлику између средстава предвиђених за БИА са једне стране и Војнообавештајну агенцију и Војнобезбедносну агенцију са друге стране, Зоран Драгишић са Факултета цивилне одбране, објашњава највероватнијом прерасподелом надлежности и одговорности међу овим службама, које ће донети нови закон о службама безбедности.

– Верујем да су они који су писали буџет укалкулисали и одредбе новог закона који би требало да буде усвојен. Србија први пут формира свој обавештајно-безбедносни систем, у оквиру којег би свака од ових агенција требало да има и јасно дефинисан свој положај, надлежности и задатке – каже Драгишић.

Паре одређене у буџету за функционисање парламента, према мишљењу Немање Ненадића, програмског директора Транспарентности Србија, свакако нису довољне. Он, међутим, оцењује да би тај проблем могао да буде решен тако што би и странке које имају посланике део новца које по том основу добијају из буџета, могле да издвајају за то да побољшају рад својих посланика.

– Сада не постоји таква обавеза. За финансирање парламентарних странака из буџета предвиђено је више од 585 милиона динара. Део тих пара који би се издвојио за рад посланика, сигурно би довео и до тога да они предлажу више квалитетнијих законских предлога – мисли Ненадић.

--------------------------------------------------------------------------

За лустрацију 220.000

Један од куриозитета српског буџета је и да је у њему за рад непостојеће комисије за лустрацију, односно Комисије за испитивање кршења људских права, предвиђено 220.000 динара, или, како је израчунао један од критичара буџета у Скупштини, "две посланичке плате". За њене "сталне трошкове" предвиђено је 100.000 динара, док је по 60.000 динара предвиђено за путовања и "трошкове по уговору".

--------------------------------------------------------------------------

"Непостојећи" буџетски корисници

У Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2007. годину поткрала се и једна грешка, додуше не финансијске природе. У том тексту су, наиме, као буџетски корисници у оквиру Министарства одбране, наведене и "Војна служба безбедности", односно "Војнообавештајна служба". Називи ових служби су, међутим, како то стоји на интернет презентацији Министарства одбране – Војнобезбедносна агенција и Војнообавештајна агенција.