Pašalić: Popis će dati krivu sliku BiH

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Postpopisna anketa, koja je sastavni deo popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini sprovedenog u prvoj polovini prošlog meseca, počela je u subotu i trajaće do 10. novembra. Narednih dana kontrolori će metodom slučajnog izbora anketirati oko 50.000 osoba u oko 16.000 domaćinstava u 107 opština i 240 popisnih krugova. Prema navodima nadležnih iz statističkih institucija, ovom anketom dobiće se mera kvaliteta popisa stanovništva, koja će svedočiti o upotrebnoj vrednosti popisnih  rezultata u budućnosti.

Postpopisna anketa ne tretira pitanja o etničkoj pripadnosti, veroispovesti i jeziku što izaziva određene dileme s obzirom na činjenicu da su se tokom oktobarskog popisa građani učestalo žalili na postupke popisivača i način na koji su upisivana ova „škakljiva” pitanja. Ovo je, kako neki zaključuju, tek jedan od pokazatelja „na koji način se popis sprovodio i da se nije išlo na to da se dobiju pravi  podaci”, iako oni imaju poseban značaj za budućnost zemlje.

Rezultatima prvog posleratnog popisa stanovništva u BiH, iako će oni biti objavljeni tek polovinom januara naredne godine, već se uveliko manipuliše, što izaziva nova prepucavanja na političkoj sceni. U javnom prezentovanju navodnih rezultata prednjače Bošnjaci, koji tvrde da su brojčano dominantni i da je „BiH većinski njihova”.

Oni tvrde da, među 3,8 miliona popisanih, Bošnjaka ima oko 54 odsto i da će ovaj popis, kako kaže Sejfudin Tokić, koordinator koalicije nevladinih organizacija „Bitno je biti Bošnjak”, imati „istorijski značaj za budućnost bošnjačkog naroda u celini i za Bosnu”.

Srba bi, prema nekim sasvim drugim izvorima, trebalo da ima od 1,3 do 1,5 miliona, a Hrvata oko pola miliona, ili 200.000 manje u poređenju sa stanjem pre rata.

Prema popisu iz 1991. godine, u BiH živelo je 4,3 miliona stanovnika – Bošnjaka 43 odsto, Srba 31, a Hrvata 17 odsto. U poslednjim ratnim zbivanja u BiH život je izgubilo nešto više od 90.000 ljudi svih nacionalnosti.

Demograf iz Banjaluke Stevo Pašalić kaže da ga „preuranjena histerija Bošnjaka”, koja je direktna posledica popisnog inženjeringa koji su oni vodili, apsolutno ne iznenađuje. Krivicu za posledice, prema njegovom mišljenju, trebalo bi da snose oni koji su bili direktno zaduženi za realizaciju popisa.

„Tokom popisa Bošnjaci su organizovano dovodili stotine hiljada ljudi iz inostranstva koji po zakonu nisu mogli biti popisani. Glavni krivac za to jeste Agencija za statistiku BiH, koja se nije mešala u svoj posao, iako je zakon precizirao ko može biti popisan”, rekao je Pašalić za „Politiku”, navodeći da će ovaj popis biti „kriva slika i pogrešna statistika”.

Kao jedan od mnogobrojnih primera koji potvrđuju da su, zahvaljujući inženjeringu i instrukcijama koje su popisivači dobili u Agenciji za statistiku da „moraju popisati ono što im se kaže”, Pašalić navodi Kozluk koji ima 600 stanovnika, a popisano ih je 2.500.

Po istom sistemu preuveličan je broj stanovnika i u Zvorniku, Bijeljini, Doboju i mnogim drugim gradovima u Republici Srpskoj, čak i u Prijedoru, u kojem je popisano 97.000 ljudi iako, prema Pašalićevim rečima, ima izuzetno nisku stopu prirodnog priraštaja.