Пашалић: Попис ће дати криву слику БиХ

Од нашег дописника

Сарајево – Постпописна анкета, која је саставни део пописа становништва у Босни и Херцеговини спроведеног у првој половини прошлог месеца, почела је у суботу и трајаће до 10. новембра. Наредних дана контролори ће методом случајног избора анкетирати око 50.000 особа у око 16.000 домаћинстава у 107 општина и 240 пописних кругова. Према наводима надлежних из статистичких институција, овом анкетом добиће се мера квалитета пописа становништва, која ће сведочити о употребној вредности пописних  резултата у будућности.

Постпописна анкета не третира питања о етничкој припадности, вероисповести и језику што изазива одређене дилеме с обзиром на чињеницу да су се током октобарског пописа грађани учестало жалили на поступке пописивача и начин на који су уписивана ова „шкакљива” питања. Ово је, како неки закључују, тек један од показатеља „на који начин се попис спроводио и да се није ишло на то да се добију прави  подаци”, иако они имају посебан значај за будућност земље.

Резултатима првог послератног пописа становништва у БиХ, иако ће они бити објављени тек половином јануара наредне године, већ се увелико манипулише, што изазива нова препуцавања на политичкој сцени. У јавном презентовању наводних резултата предњаче Бошњаци, који тврде да су бројчано доминантни и да је „БиХ већински њихова”.

Они тврде да, међу 3,8 милиона пописаних, Бошњака има око 54 одсто и да ће овај попис, како каже Сејфудин Токић, координатор коалиције невладиних организација „Битно је бити Бошњак”, имати „историјски значај за будућност бошњачког народа у целини и за Босну”.

Срба би, према неким сасвим другим изворима, требало да има од 1,3 до 1,5 милиона, а Хрвата око пола милиона, или 200.000 мање у поређењу са стањем пре рата.

Према попису из 1991. године, у БиХ живело је 4,3 милиона становника – Бошњака 43 одсто, Срба 31, а Хрвата 17 одсто. У последњим ратним збивања у БиХ живот је изгубило нешто више од 90.000 људи свих националности.

Демограф из Бањалуке Стево Пашалић каже да га „преурањена хистерија Бошњака”, која је директна последица пописног инжењеринга који су они водили, апсолутно не изненађује. Кривицу за последице, према његовом мишљењу, требало би да сносе они који су били директно задужени за реализацију пописа.

„Током пописа Бошњаци су организовано доводили стотине хиљада људи из иностранства који по закону нису могли бити пописани. Главни кривац за то јесте Агенција за статистику БиХ, која се није мешала у свој посао, иако је закон прецизирао ко може бити пописан”, рекао је Пашалић за „Политику”, наводећи да ће овај попис бити „крива слика и погрешна статистика”.

Као један од многобројних примера који потврђују да су, захваљујући инжењерингу и инструкцијама које су пописивачи добили у Агенцији за статистику да „морају пописати оно што им се каже”, Пашалић наводи Козлук који има 600 становника, а пописано их је 2.500.

По истом систему преувеличан је број становника и у Зворнику, Бијељини, Добоју и многим другим градовима у Републици Српској, чак и у Приједору, у којем је пописано 97.000 људи иако, према Пашалићевим речима, има изузетно ниску стопу природног прираштаја.