Opsednutost tajnama

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. juna – "Sadašnje vlasti o nama znaju sve više a mi o njima sve manje" – čuje se u razgovorima građana po vašingtonskim sretalištima. Kontrola "odozgo" je pojačana, dodaju, dok je znatno oslabljen uvid javnosti u "ono šta se u vrhovima radi".

Takvim zapažanjima danas daje za pravo "Njujork tajms", koji u uvodniku ističe da izvršna vlast nadzire "naše telefonske razgovore, elektronsku poštu i druge lične informacije, dok mi ne možemo ništa šta ona čini". I upozorava: da tim predsednika Džordža Buša "nastoji da u mraku drži i zakonodavce i šire mnjenje".   

Najnoviji povod za tvrdnje da je sadašnja administracija "opsednuta tajanstvenošću" jeste odbijanje potpredsednika SAD Ričarda Čejnija da poverljive spise preda Nacionalnoj upravi arhiva, nadležnoj za čuvanje takvih dokumenata, osnovanoj po nalogu šefa države. Na prvi pogled bi se reklo da tako "čovek broj dva" prkosi "čoveku broj jedan", ali...

S republikanskih vrhova su pristigla objašnjenja kojima mediji i opozicioni demokrati ne mogu da se načude. Prvo je Čejnijev kabinet izašao s tvrdnjom da potpredsednik ne potpada pod obavezu propisanu izvršnoj vlasti jer je, po funkciji, i predsednik Senata, jednog od dva parlamentarna doma. Na to se nadovezala Bušova portparolka, rekavši da je "predsednik taj koji odlučuje da li potpredsednik treba da bude tretiran zasebno, i odlučio je da – treba"...

Demokrati, koji imaju nadmoć u parlamentu, reagovali su žestoko. Predsedavajući komiteta Predstavničkog doma za nadzor i reformu vlasti Henri Veksman čak je rekao da potpredsednikova kancelarija predstavlja "rizik za nacionalnu bezbednost". Aludirajući na Čejnijeve ranije poteze u koje spada i saglašavanje s vanredno grubim postupcima u saslušavanju ratnih zarobljenika, vođa senatske većine Ričard Darbin je uzviknuo: "Potpredsednik širi politiku torture i na torturisanje logike, ali ni on ni njegovo osoblje ne mogu biti iznad zakona i ustava".

A ako Čejni insistira da nije obuhvaćen odredbama o izvršnoj vlasti, ne treba da dobije ništa iz budžeta za tu delatnost – zapretio je član Predstavničkog doma Ram Imanuel. Najavljuje da će sledeće nedelje predložiti da se potpredsedniku ukine finansiranje dok ne razjasni status.

Ako istraje da nije u izvršnoj vlasti, neka se povinuje normama koje važe za Senat – dodaje organizacija "Građani za odgovornost i moral u Vašingtonu", sugerišući da Čejni ne može da vrda čas ovamo čas onamo, prema potrebi. Zamera mu, pri tom, da bi "hteo da stvori četvrti oblik vlasti" – izvan ustava kojim su ustanovljene zakonodavna, izvršna i sudska vlast.

Hroničari se najčešće slažu da je ovo jedna od najtajanstvenijih administracija u novijoj istoriji SAD. Ali, dok jedni obrazlažu da je tako povećana "diskrecija" bila potrebna zbog rata protiv terorizma, proglašenog posle terorističkih udara otetim putničkim avionima 11. septembra 2001. godine, drugi nalaze da se u tome preteralo i da su neopravdano podrivene građanske slobode.

Kao da je usred informatičkog doba Amerika zapala u "tajnokratiju", tako da "umesto prava da se zna sada prevladava potreba da se sazna" – konstatovao je u "Vašington postu" Ted Gap, profesor novinarstva i autor knjige "Nacija tajni: pretnja demokratiji i američkom načinu života". Pozivajući se na nalaze odeljenja Federacije američkih naučnika, on precizira da se od 1995. do 2005. broj dokumenata označenih različitim dozama njihove "poverljivosti" – gotovo učetvorostručio, sa 3,6 na 14,2 miliona godišnje, što znači da se kao tajna registruje više od 1.600 dokumenata, u proseku, svakog sata. Troškovi njihovog "opsluživanja" narasli su, dodaje, na 7,7 milijardi dolara što je gotovo ravno budžetu Agencije za zaštitu životne sredine.

Mnoge tajne ipak nisu večite. Šef CIA Majkl Hejden najavio je da će ta obaveštajna služba sledeće nedelje objaviti neke od svojih ilegalnih radnji počinjenih od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, kao što su bile "zavere za likvidiranje stranih državnika, praćenje novinara i disidentskih grupa"...