Опседнутост тајнама

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 24. јуна – "Садашње власти о нама знају све више а ми о њима све мање" – чује се у разговорима грађана по вашингтонским среталиштима. Контрола "одозго" је појачана, додају, док је знатно ослабљен увид јавности у "оно шта се у врховима ради".

Таквим запажањима данас даје за право "Њујорк тајмс", који у уводнику истиче да извршна власт надзире "наше телефонске разговоре, електронску пошту и друге личне информације, док ми не можемо ништа шта она чини". И упозорава: да тим председника Џорџа Буша "настоји да у мраку држи и законодавце и шире мњење".   

Најновији повод за тврдње да је садашња администрација "опседнута тајанственошћу" јесте одбијање потпредседника САД Ричарда Чејнија да поверљиве списе преда Националној управи архива, надлежној за чување таквих докумената, основаној по налогу шефа државе. На први поглед би се рекло да тако "човек број два" пркоси "човеку број један", али...

С републиканских врхова су пристигла објашњења којима медији и опозициони демократи не могу да се начуде. Прво је Чејнијев кабинет изашао с тврдњом да потпредседник не потпада под обавезу прописану извршној власти јер је, по функцији, и председник Сената, једног од два парламентарна дома. На то се надовезала Бушова портпаролка, рекавши да је "председник тај који одлучује да ли потпредседник треба да буде третиран засебно, и одлучио је да – треба"...

Демократи, који имају надмоћ у парламенту, реаговали су жестоко. Председавајући комитета Представничког дома за надзор и реформу власти Хенри Вексман чак је рекао да потпредседникова канцеларија представља "ризик за националну безбедност". Алудирајући на Чејнијеве раније потезе у које спада и саглашавање с ванредно грубим поступцима у саслушавању ратних заробљеника, вођа сенатске већине Ричард Дарбин је узвикнуо: "Потпредседник шири политику тортуре и на тортурисање логике, али ни он ни његово особље не могу бити изнад закона и устава".

А ако Чејни инсистира да није обухваћен одредбама о извршној власти, не треба да добије ништа из буџета за ту делатност – запретио је члан Представничког дома Рам Имануел. Најављује да ће следеће недеље предложити да се потпредседнику укине финансирање док не разјасни статус.

Ако истраје да није у извршној власти, нека се повинује нормама које важе за Сенат – додаје организација "Грађани за одговорност и морал у Вашингтону", сугеришући да Чејни не може да врда час овамо час онамо, према потреби. Замера му, при том, да би "хтео да створи четврти облик власти" – изван устава којим су установљене законодавна, извршна и судска власт.

Хроничари се најчешће слажу да је ово једна од најтајанственијих администрација у новијој историји САД. Али, док једни образлажу да је тако повећана "дискреција" била потребна због рата против тероризма, проглашеног после терористичких удара отетим путничким авионима 11. септембра 2001. године, други налазе да се у томе претерало и да су неоправдано подривене грађанске слободе.

Као да је усред информатичког доба Америка запала у "тајнократију", тако да "уместо права да се зна сада превладава потреба да се сазна" – констатовао је у "Вашингтон посту" Тед Гап, професор новинарства и аутор књиге "Нација тајни: претња демократији и америчком начину живота". Позивајући се на налазе одељења Федерације америчких научника, он прецизира да се од 1995. до 2005. број докумената означених различитим дозама њихове "поверљивости" – готово учетворостручио, са 3,6 на 14,2 милиона годишње, што значи да се као тајна региструје више од 1.600 докумената, у просеку, сваког сата. Трошкови њиховог "опслуживања" нарасли су, додаје, на 7,7 милијарди долара што је готово равно буџету Агенције за заштиту животне средине.

Многе тајне ипак нису вечите. Шеф ЦИА Мајкл Хејден најавио је да ће та обавештајна служба следеће недеље објавити неке од својих илегалних радњи почињених од педесетих до седамдесетих година прошлог века, као што су биле "завере за ликвидирање страних државника, праћење новинара и дисидентских група"...