Kraj Blerove ere

Tako će se, posle dugih i dramatičnih priprema, ali u završnici efikasno i elegantno, u političkom vrhu Ujedinjenog Kraljevstva okončati smena vlasti, čiji ceremonijalni deo iziskuje saglasnost suverena, pa će Elizabeta Druga, u odvojenim susretima, prvo prihvatiti ostavku dosadašnjeg čelnika vlade a potom i imenovanje novog.

Faktički, posao primopredaje obavljen je u nedelju u Mančesteru, gde je na vanrednoj konferenciji vladajuće Laburističke stranke Braun preuzeo partijsko vođstvo od Blera koji je od toga časa, kako navodi izveštač Bi-Bi-Sija, "postao samo lice u publici koja je pozdravila novog vođu".

Gordon Braun (56) "smerno, sa ponosom i visokim osećanjem dužnosti", kako je naglasio u prvom obraćanju, prihvatio je "privilegiju i ogromnu odgovornost u vođenju stranke i menjanju zemlje", a u političkim krugovima Britanije i van nje, uveliko se spekuliše sa tim koliki će domet najavljenih promena biti.

Na samom startu, kao izvestan Braunov hendikep mogla bi se pomenuti činjenica da na mesto stranačkog lidera nije izabran, već "krunisan", s obzirom na to što nije imao protivkandidata, niti je prava trka vođena. Istovremeno ta okolnost znači i neke prednosti. Braun je nesumnjivo spreman za posao, jer je uz Blera (zanemarujući njihove lične odnose) bio sve protekle godine (od 1994) i kao dragocen deo tandema učestvovao u preobražaju posustalih laburista u dinamičnu stranku koja pobeđuje. Navodno unutar dvojca postignut je tada dogovor u stilu "prvo ja, pa ti", dakle da Bler posle izvesnog vremena ustupi mesto Braunu, što se najzad i dogodilo, ali posle dosta godina.

Sada pošto je sve završeno, u javnim istupima ostaju samo uzajamne reči hvale, ali nema sumnje da sa Gordonom Braunom nastupa novo doba, bez obzira na to što je stranka na vlasti nepromenjena. Za početak, kao naznaka neka posluži rečenica iz mančesterskog Braunovog govora u kojoj povodom spoljne politike zemlje u narednim godinama kaže da "izolovati i poraziti terorizam podrazumeva mnogo više od vojne sile".