Sloteru Niče – Žarkovo ponovo kliče

Rob Stjuart je bio nezaposleni glumac u dugovima kada je jednog dana slučajno saznao da u maloj zemlji s druge strane Atlantika godinama ima status zvezde i da ga čak žele za predsednika.

Neobavezna prepiska sa obožavaocima putem interneta završila se tako što je s nekoliko prijatelja 2009. godine odlučio da dođe u Srbiju. Ove, kako kaže, dve najbolje nedelje u njegovom životu pretočene su u dokumentarni film „Slotera Nika za predsednika”.

Stjuart (52), glavni junak američke detektivske TV serije „Tropska vrelina”, bio je specijalni gost sinoćne projekcije u beogradskom „Sinepleksu”, a večeras će pozdraviti novosadsku publiku.

Dokumentarac prati njegovo putovanje u Srbiju, gde ga je na svakom koraku dočekivala armija obožavalaca. Bez konjskog repa i raskopčane havajske košulje, Nik Sloter je ponovo osvojio Srbe, a on lično bio oduševljen gostoljubivošću naših ljudi. Za dve nedelje, koliko je proveo ovde,posadio je drvo prijateljstva u Žarkovu, odakle je sve  počelo legendarnim grafitom „Sloteru Niče, Žarkovo ti kliče!” i ispunio dečački san da svira na rok koncertu. Nastupio je sa novosadskim bendom „Ateist rep”, koji je u jednoj pesmi predlaže „Slotera Nika za predsednika”.

Film je posle prošlogodišnje premijere na festivalu „NorthbyNortheast” u Torontu prikazan na nekoliko filmskih smotri širom sveta, upoznajući svet sa fenomenom „slotermanije” u Srbiji. Kanadski i američki listovi pišu o seriji koja je u mračnim devedesetim za vreme ratova i sankcija u Srbiji predstavljala bekstvo od stvarnosti, sve dok njen glavni junak nije dobio „drugi život”. Nik Sloter je postao heroj, simbol mira i slobode na masovnim protestima protiv pokradenih izbora 1996. godine.

Humor je bio oružje demonstranata na mirnim demonstracijama, uz poruku da je čak i izmišljeni filmski detektiv u raskopčanoj havajki bolji od aktuelnog predsednika, objašnjava reditelj Mark Vespi.

Rob Stjuart je koproducent ovog dokumentarca i potpisuje režiju zajedno sa Vespijem, komšijom iz Bramptona u Kanadi koji ga je pratio u Srbiji. Pred beogradsku premijeru krajem oktobra, na koju nije stigao da dođe, otkrio je da film uopšte nije bio namenjen publici u Srbiji, već zapadnom svetu.

– Želeli smo da pokažemo istinu o srpskom narodu, da pokažemo da je topao, gostoljubiv, otvoren, duhovit... Ako smo ga tako prikazali, onda smo uspeli – poručio je glumac.

Kanadskim medijima je rekao da je put u Srbiju za njega predstavljao mnogo više od prilike da oseti čari slave za koju nije ni znao da postoji.

– To je na neki način spaslo beznačajnosti moju takozvanu karijeru. Ne mislimo sada bolje o toj seriji, a ni Srbi ne misle da je ona dobra. To je prosto bilo njihovo ćebence za utehu, da prežive teška vremena – rekao je glumac koji je često krio čime se bavi da ne bi morao da navodi svoje skromne uloge.

Kanadsko-srpski dokumentarac dobio je prošle godine prvu nagradu na Zagrebačkom filmskom festivalu kao najbolji dokumentarni film.

U međuvremenu, Stjuart je nastavio da glumi, ali sa one strane okeana nema ni trunke balkanske zvezdane prašine. Živi u iznajmljenoj kući nekoliko ulica od roditeljske. Ipak, kada mu je u poseti bio jedan kanadski novinar, jedan prijatelj je u prolazu zaustavio automobil i kroz prozor mu dobacio: „Slotera Nika za predsednika!”

Stjuart je podigao pesnice i nasmejao se.

J. J. K.