Kragujevac u tronedeljnoj blokadi

Kragujevac – Umesto južne i severne, na koje čeka 30 godina, ovaj grad je u međuvremenu, silom prilika, dobio druge dve obilaznice: prva vodi preko Knića, Bumbarevog Brda, Toponice i Bara do puta za Gornji Milanovac, a druga je, zapravo, uzak seoski put kroz Male Pčelice.

Otkad su radnici „Autosaobraćaja“ na raskrsnici u Grošnici, gde se nalazi i železnička stanica, blokirali glavni magistralni pravac ka Kraljevu i Čačku, a tome ima više od tri nedelje, pomenute deonice su bile jedini slobodan prolaz za drumski saobraćaj.

Sada su, međutim, i ti pravci neprohodni, bar za teške kamione, s obzirom da su meštani nekoliko sela, nezadovoljni što im se pravi šteta na putevima, traktorima preprečili polovinu kolovoza.

Propuštaju samo putnička i službena vozila hitne pomoći. Tako je vozačima teretnjaka ostavljena još samo jedna mogućnost, a to je da se okrenu ka preopterećenoj i rizičnoj Ibarskoj magistrali.

Kako su radnici „Autosaobraćaja“ blokirali i prugu ka Kraljevu, osim žitelja okolnih naselja i putnika, u problemima su se našle i „Železnice Srbije“, ali i „Fijat“, koji je tim pravcem transportovao automobile do Luke Bar u Crnoj Gori. Sada se vozovi iz fabrike preusmeravaju ka Beogradu, što put čini dužim za oko 200 kilometara.

Povodom blokade pruge, menadžment „Fijata“ se još nije oglasio, ali je sasvim moguće da će zbog iznuđenih troškova tražiti da mu se nadoknadi šteta. Štetu trpi i država, koja je vlasnik trećine kompanije „Fijat automobili Srbija“.

Oštećenja na seoskim putevima moraće da sanira kragujevačka lokalna samouprava, što, takođe, košta. U znak solidarnosti sa privrednicima iz blokiranih područja, koji posluju u otežanim uslovima, Gradsko veće je donelo odluku da se oni oslobode dela dažbina.

Nervoza raste, a na barikadama koje su postavili radnici „Autosaobraćaja“ sve je više incidenata. Pre nekoliko dana, jedan gnevni vozač, koji je žurio u bolnicu, motornom testerom je presekao balvan na putu, a potom je, tokom noći, neko kamenicom razbio staklo na jednom od autobusa.

Svađe i koškanja postali su svakodnevna pojava, naročito posle kontrablokade koju su organizovale pristalice Veroljuba Stevanovića, gradonačelnika Kragujevca, koji je više puta ponovio da je protest radnika „Autosaobraćaja“ politička igra u režiji SNS-a.

Naprednjaci nisu reagovali na te optužbe, niti su na bilo koji način komentarisali protest zaposlenih u nekada jednom od najvećih srpskih prevoznika, danas firmi u restrukturiranju kojoj zbog dugova od oko 650 miliona dinara preti stečaj.

Zbog ovog i drugih problema socijalne prirode, radnike „Autosaobraćaja“ je pre petnaestak dana primio i prvi potpredsednik vlade, lider SNS-a Aleksandar Vučić, koji je rekao da će najveći broj njihovih zahteva biti ispunjen do prvog decembra.

Radnicima se duguje deset plata, a za sprovođenje socijalnog programa, za koji se prijavila polovina od ukupno 500 zaposlenih, potrebno je više od 100 miliona dinara. Tek kada se reši problem viška radnika i otpišu dugovi prema državi, moguće je krenuti u potragu za kompanijom koja bi preuzela posrnuli „Autosaobraćaj“.

Kako bi ubrzao rešavanje problema u koji se i sam upleo, grad je na državu preneo sve svoje akcije u ovoj firmi, a prema rečima predsednice Suzane Marković, predsednice Slobodnog sindikata u preduzeću, o „Autosaobraćaju“ i zahtevima radnika vlada će raspravljati sledeće nedelje.
Negirajući da njihov protest ima bilo kakve veze sa politikom, zaposleni u „Autosaobraćaju“ traže i da se konačno otkrije ko je uništio preduzeće koje više ne drži ni gradske ni prigradske linije, čiji su računi u blokadi, a gotovo sva imovina pod hipotekom.

Ukoliko zahtevi budu ispunjeni ili se, bar, utvrdi dinamika rešavanja problema, oni će, kako su nam rekli, prekinuti blokadu i povući se na glavnu autobusku stanicu, koja zbog štrajka ne radi već mesec dana.

Policija, inače, već više dana proverava poslovanje ove firme, poznate po čudnoj privatizaciji pre desetak godina, tokom koje su neki zaposleni poklonili akcije direktoru firme, ali i po hapšenjima rukovodilaca osumnjičenih za brojne finansijske malverzacije.

Inspektori za privredni kriminal sada ispituju gde je tačno završilo 28 miliona dinara, koliko je sredinom ove godine „Autosaobraćaju“ uplatio Fond za razvoj.