Zapelo je zbog sujeta

Šta ste kao član Nacionalnog saveta za kulturu predlagali ministarstvu i da li ste dobili neki odgovor?

Za jednu od prvih sednica Nacionalnog saveta, pre dve i po godine, napravila sam elaborat o stanju u oblasti srpske umetničke muzike, sa osvrtom na prakse evropskih zemalja, kao i sa konkretnim predlozima, kako da se otpočne sa rešavanjem problema katastrofalnog stanja u kojem se srpska muzička baština nalazi (muzika najvećih srpskih kompozitora je u rasulu i nemoguće ju je svirati – veliki broj dela nije sređen, popisan, štampan, a ni snimljen). Ovaj elaborat je osmišljen tako da radi na zbrinjavanju srpske muzičke baštine i zahteva najminimalnija moguća sredstva za svoje ispunjenje (npr. 800.000–1.000.000 dinara godišnje). Elaborat je poslat ukupno pet puta Ministarstvu kulture, starom i novom sastavu, i ministarstvo nijednom nije dalo nikakav odgovor. Zatim sam, u okviru SANU i Nacionalnog saveta, krajem 2012. pokrenula inicijativu da se tokom 2014. obeleži 100 godina od smrti Stevana Mokranjca. Za ovu priliku sam napravila izveštaj na engleskom jeziku, kojim je ovaj jubilej prijavljen nakon konkursa najznačajnijih datuma svetske kulturne baštine koji raspisuje Unesko. Na veliku sreću i zaslugom nekoliko požrtvovanih ljudi – što nije nimalo lak posao – Mokranjčeva godišnjica je uvrštena na listu Uneska. Pored toga, napravila sam i program za obeležavanje pomenute godišnjice, koji je takođe dostavljen Ministarstvu kulture, i u kojem je prvi put u istoriji srpske muzike planirano da se tokom čitave godine u okviru ove manifestacije izvedu dela preko 50 srpskih kompozitora. Iako se 2014. godina primakla, Ministarstvo za kulturu nije dalo nikakav odgovor, niti je ikakvim potezom reagovalo na činjenicu da je ovaj jubilej uvršten na listu važnih datuma Uneska a do sada nije preduzelo nikakav korak da se ova godišnjica obeleži. Naravno, i drugi članovi Saveta su pisali elaborate, analize, izveštaje, predloge na koje nije bilo odgovora.

Ministar je zamerio članovima Saveta da niste „dovoljno pristupili pitanjima javnog interesa u kulturi”, te još nema predloga strategije za kulturu. Gde je zapelo?

Ministarstvo je, još pre nego što je Savet konstituisan, uposlilo tri radne grupe sačinjene od stručnjaka iz raznih oblasti kulture da načine radnu verziju strategije (pre oko tri godine). Ovaj materijal ima 227 strana i sastoji se iz tri dela. Od početka svog rada, NSK je tražio od Ministarstva kulture da dobije ovu radnu verziju strategije, kako bi se uključio u rad na njoj, ali tokom čitave prve godine rada ministarstvo je odbijalo da NSK-u da na uvid verziju u radnom obliku, a nije ništa činilo da se rad odmakne od ove faze. Zatim se ministarstvo promenilo, NSK je opet insistirao da se rad na strategiji nastavi i konačno je dobio radnu verziju, sastavio niz primedbi i predloga, da bi saznao da je ministarstvo na kraju rešilo da uposli sasvim nove ljude za izradu strategije, dakle, da otpočne ispočetka. NSK je predlagao da se prečišćena stara verzija uključi u novu, ali taj predlog nije prihvaćen, te se NSK usredsredio na rad na novoj verziji (koju je pisao samo jedan autor – prof. dr Zoran Avramović), i na nju davao primedbe i sugestije. Onda se ministarstvo opet promenilo i sada, pogađate već, sve verovatno počinje opet ispočetka. Kao u priči o klupi i četki.

A gde je zapelo, pa oko sujete, dobre volje i zajedništva, kao što je to kod Srba obično slučaj.

Da li je no­vac pre­su­dan. Da li ipak mo­že ne­što da se ura­di i sa ma­lim bu­dže­tom?

Ne mi­slim da je no­vac pre­su­dan.Va­žni su ge­sto­vi lju­di navla­sti – akoim je kul­tu­ra za­i­sta bit­na, on­da će po­se­ći­va­ti zna­čaj­ne ma­ni­fe­sta­ci­je i pot­po­ma­ga­ti nji­hovrad, uti­ca­ti da se pri­mi­ti­vi­zam ukla­nja iz me­di­ja, za­la­ga­ti se za sa­rad­nju i di­ja­log, uži­va­ti u raz­me­ni mi­šlje­nja, klo­ni­ti se kon­flik­ta, reč­ju, ra­do­va­ti se sve­mu do­brom i le­pom što nas okru­žu­je i ti­me da­va­ti pri­mer iz­le­če­nja od pa­kla mr­žnje u ko­jem ži­vi­mo.

M. Đ.