Kolekcija akvarela profesora violine

Akvarel, ta jedinstvena i danas zapostavljena tehnika slikanja, toliko je opčinila Milutina Popovića da je 1955. godine, po dolasku na studije u Beograd, od skromnog džeparca uspeo da kupi jedan takav rad. Bilo je to delo ruskog akvareliste Alekseja Aleksejeviča Vasiljeva, prvo u zbirci koja danas broji oko 220 radova, uglavnom domaćih autora, nastalih od 1900. do 1980. godine. Deo kolekcije, oko 120 radova, koje je naslikalo 88 umetnika, publika će moći da vidido 2. decembra u Prodajnoj galeriji „Beograd”, pod zvaničnim naslovom „Kolekcija akvarela Milutina Popovića – osamdeset godina (1900–1980) srpskog akvarela”.

Milutin Popović je radni vek proveo kao profesor violine i viole u beogradskoj školi „Dr Vojislav Vučković”, ali ga ljubav prema akvarelu i traganju za vrednim umetničkim delima nije napustila sve do danas. Iako zamišljamo kolekcionare kao bogate ljude, naš sagovornik kaže da to nije uvek tako, da je akvarele kupovao od profesorske plate i tragao za njima prateći  instinkt. U tom višedecenijskom poslu mnogo je o umetnosti naučio. Recimo, o zapostavljenosti akvarela, o čemu svedoči podatak da su od kraja Drugog svetskog rata u Beogradu održano svega dve do tri izložbe akvarela. Ispostavilo se da je Popovićevo kolekcionarstvo bilo neka vrsta misije, jer ova zbirka nadomešta prazninu u istraživanju akvarela, pruža obilje podataka, ukazuje na negovanje i čuvanje posebne umetničke građe.

„Šumovit predeo”, Bogdan Šuput, 1936.

– Izložba radova iz moje kolekcije prikazuje kako se razvijao akvarel u našoj zemlji i svedoči o prisutnosti elemenata plenerizma, poentilizma, simbolizma, impresionizma, ekspresionizma, intimizma, poetskog realizma, sve do apstraktnih promišljanja u delima domaćih umetnika. Ideja Zdravka Vučinića, autora postavke bila je da publiku upoznamo sa tehnikom akvarela poznatih slikara jugoslovenske i srpske  umetnosti 20. veka. Ta ostvarenja govore o istraživanju mogućnosti akvarela u delima Mila Milunovića, Zore Petrović, Peđe Milosavljeviać, Petra Lubarde, Cuce Sokić, Miloša Golubovića, Bete Vukanović itd. Istakao bih i autore kao što su Đorđe Čutuković, Vasa Pomorišac, Borislav Bogdanović, Ivan Radović, Milica Čađević, Natalija Cevtković, Anđelija Lazarević – objašnjava Popović.

 „Travnik” Nikola Bešević, 1933.

Naš sagovornik otkriva da su ga privlačili akvareli, ali i ulja na platnu  iz perioda Prvog svetskog rata, kojih u njegovoj zbirci ima oko pedesetak.

– Kolekcionarstvu sam se okrenuo spontano. Muzika je bila moja profesija, a umetnička dela za koja sam se zainteresovao išla su uz to. Kupovao sam u Prodajnoj galeriji „Beograd”, potom  od samih umetnika, poznavao sam slikare Nedeljka Gvozdenovića, Peđu Milosavljevića, Ivana Tabakovića, Stojana Aralicu, Olju Ivanjicki. Dešavalo se i da sam 15 godina čekao da se neka porodica odluči da proda sliku iz perioda Prvog svetskog rata. Danas imam neka veoma retka dela. Jednog dana deo ove dragocene kolekcije ostaće u porodici, tačnije u vlasništvu mog unuka, a deo radova samveć  poklonio nekim muzejima. Uživam u umetnosti.Kad kupim sliku gledam je danima, i uveče i ujutru i to zadovoljstvo niko ne može da mi oduzme.

B.Lijeskić