Opelo za Monroovu doktrinu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Posle skoro dva veka tretiranja Latinske Amerika kao svog „dvorišta”, SAD su se i formalno odrekle Monroove doktrine koja im je bila pokriće za to kao i za stalne intervencije – direktne vojne i one tajne – u pojedinim zemljama kojih je dosad bilo više od 70 (prva je bio rat sa Meksikom 1846. u kojem mu je uzela trećinu teritorije, a poslednja 2004. na Haitiju, u svrgavanju predsednika Aristida).

Opelo doktrini petog američkog predsednika (1817–1825) Džejmsa Monroa održao je u ponedeljak uveče na skupu Organizacije američkih država (OAS) u Vašingtonu državni sekretar Džon Keri. Pošto je početkom ove godine kritikovan zbog svoje izjave da je Zapadna hemisfera (u političkom rečniku Severna i Južna Amerika) „dvorište iza kuće” SAD, on je preksinoć izgovorio rečenicu koja je mnogo više odjeknula u latinoameričkim medijima nego u ovdašnjim: „Era Monroove doktrine je završena”.

SAD će, po njemu, ubuduće insistirati na odnosima ravnopravnosti sa svojim kontinentalnim susedima, uz deobu odgovornosti i saradnju u pitanjima bezbednosti, bez oslanjanja na bilo kakvu doktrinu, već u partnerskom odnosu u promovisanju zajedničkih vrednosti i interesa.

Za ovo je nagrađen aplauzom na skupu kontinentalne organizacije koja nominalno ima 35 članica, ali u kojoj Kuba nije zastupljena, dok je Kanada sama odabrala da bude stalni posmatrač (mada i drugi po obimu donator u budžet OAS-a). Usledila su njegova obrazloženja prioriteta zajedničkog delovanja. Promocija i zaštita demokratije je pritome glavni, dok je zajednički rad na zaustavljanju klimatskih promena ostavljen za kraj.

Monroova doktrina je zvanično proglašena u decembru 1832. i imala je dvostruki cilj: da, sa jedne strane, od Latinske Amerike podalje drži Evropljane (bilo je to vreme kada su se južnoameričke evropske kolonije borile za nezavisnost), a sa druge da obezbede primat američkih interesa u regionu.

Latinoameričke države su to doživljavale kao samoproklamovano pravo SAD da se mešaju u njihove poslove, ali s obzirom na asimetriju moći, to nisu mogle da spreče. Danas su kontinentalni odnosi dobri, sa malim izuzecima kao što su Venecuela i Ekvador, kao i stalni trn u oku koji je na samo 160 kilometara od najjužnije tačke SAD – Kuba.

Njoj je Keri posvetio deo svog govora, uglavnom u pozitivnom tonu, pozdravivši „neke promene” koje su tamo u toku, kao što je liberalniji režim putovanja u inostranstvo i neki izdanci slobodnog tržišta, iznevši pritome očekivanja da će tamo u dogledno vreme biti započeta „šira reformska agenda”.