„Jugokoncert” hitno traži sastanak sa vlastima

„Jugokoncert” traži od Sekretarija za kulturu da se hitno sastane sa privremenim većem Skupštine grada, kako bi ih upoznali sa finansijskom situacijom u ovoj najstarijoj koncertnoj agenciji, i dugom prema litvanskom menadžeru Martinasu Kevišasu koji je tužio„Jugokoncert” zbog neisplaćenog novca. Muzičkoj agenciji Kevišasa nije isplaćeno nešto više od 120. 000 evra za organizovanje tri koncerta u Beogradu, i gradske vlasti moraće da se uključe u rešavanje ove situacije, jer „Jugokoncert” ne može sam da izmiri dugovanja.

To otvara pitanje opstanka klasične muzike u prestonici, ali posetioce „Politikinog” sajta izgleda da jedino brine što će dugovi, još jedne loše vođene firme biti namireni od novca poreskih obveznika, zbog čega su izrazili svoje negodovanje...

„Jugokoncert” je, podsetimo, dobio novac iz budžeta za svoje programe, ali je imao obavezu da sam obezbedi ostatak novca za svoju sezonu. Kako je propao „Bilet servis”, koji je prodavao ulaznice za dešavanja iz kulture, kod njih je ostalo nekoliko miliona dinara od nastupa u organizaciji „Jugokoncerta”, te se, između ostalog, i zbog toga dug ove agencije uvećao.

Bilo je tu sigurno još loših procena, jer nam u pamćenju ne bledi tužno poluprazna sala „Sava centra” 2011. godine kada je u njoj gostovala Drezdenska filharmonija. Dugovima su sigurno kumovali opšta kriza i osipanje interesovanja za koncerte klasične muzike, koja je inače rezervisana za uži krug publike.

Dug prema Martinasu Kevišasu, međutim, nije jedini dug „Jugokoncerta”. Kako nezvanično saznajemo, ukupno dugovanje ove agencije iznosi oko 500. 000 evra, a javna je tajna da „Jugokoncert” nije isplatio honorare našim muzičarima sa prošlog i pretprošlog Bemusa. Pošto je račun „Jugokoncerta” blokiran, taj novac i ne može da bude isplaćen, pa stoga postoji ideja da Sekretarijat za kulturu novac za ovogodišnji Bemus uplati, zaobilazno, preko računa pozorišta Dadov, takođe ustanove koja je u nadležnosti grada...

Martinas Kevišas je bio posrednik za nastupe Njujorške filharmonije, Milanske skale i pijaniste Jundi Lija, održane u Beogradu od 2010-2012. godine. Za Njujoršku filharmoniju pregovori su trajali tri godine. „Jugokoncert” nije mogao da angažuje nekog drugog, jeftinijeg, menadžera, jer su Amerikanci izabrali „Riversajd mjuzik”, i kao proverenoj agenciji poverili organizovanje njihove evropske turneje. Turneja je bila idealna prilika da Njujorčani u svoj raspored uvrste i Beograd.

Zahvaljujući posredovanju Kevišasa , u poslednjih 15 godina u Beogradu su gostovala neka od najvećih imena klasične muzike, i njegova agencija zaradila je lepu sumu od saradnje sa „Jugokoncertom”.

– „Jugokoncert” je potpisao ugovor sa mojom agenicijom, a ja imam ugovor sa Amerikancima, Skalom i Jundi Lijom, i te ugovore moram da isplatim. Neprofesionalno je reći da je „Jugokoncert” isplatio Njujoršku filharmoniju, kada su neke od faktura bile za Skalu i za koncert Lija. Dug postoji prema sva tri moja klijenta – rekao nam je juče Martinas Kevišas.

Pošto je „Jugokoncertov” račun u blokadi, ukoliko bi sledeći korak Martinasa Kevišasa bio da popiše imovinu ove agencije, neće mnogo koristi izvući iz toga. Prostor koji „Jugokoncert” koristi na Terazijama u vlasništvu je Republičke direkcije za imovinu, a kancelarija u Zmaja od Noćaja zapravo je poslovni prostor opštine Stari grad. Instrumenti koje je kupio „Jugokoncert”, klavir i harfu, u vlasništvu su Skupštine grada Beograda.

Od gradske sekretarke za kulturu Katarine Živanović „Politika” još nije dobila odgovor na pitanje kakav je plan za izlazak iz „Jugokoncerovih” dugova, ali će nastaviti i dalje da ga traži. Slučaj će sigurno biti tema za razmišljanje privremene vlasti u Beogradu, ali pitanje je da li će njihova trenutna ograničena vlast moći da razmatra ovu situaciju.

I dok su kulturnjaci poslednje dve godine ukazivali na loše stanje u kulturi, a niko ih nije uzimao za ozbiljno, ili bar nije svrstao u prioritete, sada će to morati da dođe na dnevni red, jer posle vapaja u „Avala filmu” i „Jugokoncertu”, samo je pitanje ko će prekosutra doći na red. Oni koji su surovo zagovarali da kultura izađe na tržište, uz to da se zakonom odrede samo dve do tri nacionalne institucije, koje će uživati novac iz budžeta, uskoro će možda doživeti ostvarenje svojih prognoza..

Mirjana Sretenović