Crno tromesečje za Amerikance

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. juna – Američki vojnici sve češće ginu u Iraku pa ovdašnji kongresmeni traže da Bele kuća objavi plan za postepeno povlačenje trupa s tog fronta i optužuju vlasti u Bagdadu da nisu solidan ratni saveznik. Našavši se tako stešnjen i izveštajima spolja i pritiscima iznutra, čak i iz redova sopstvene Republikanske partije, predsednik Džordž Buš upućuje apele za strpljenje, ali se ono ubrzano tanji i u ovdašnjoj najširoj javnosti.

Antiratno raspoloženje će, svakako, porasti posle danas objavljenih bilansa da je posle jučerašnje pogibije pet vojnika, tekuće tromesečje postalo najsmrtonosnije za trupe SAD u Iraku, posle invazije u martu 2003. godine. Od aprila do najnovijeg izveštaja je, kako se navodi, poginulo 330 njihovih pripadnika: 100 dosad u ovom, 126 u prošlom i 104 u pretprošlom mesecu.

Po računici AP, irački rat je dosad odneo živote "najmanje" 3.576 američkih vojnika. Od tog broja je, navodi se, 2.936 palo od neprijateljskog dejstva dok su ostali bili žrtve nesrećnih slučajeva,  "prijateljske vatre"…

Opis jučerašnje pogibije pet vojnika, uz koje je ranjeno još sedam njihovih saboraca, spada u dramatičnije izveštaje s bojišta. Borbena patrola je te gubitke, izveštava se, pretrpela južno od Bagdada kad je prvo na drumu eksplodirala nagazna mina, da bi usledili udari lansiranim granatama i vatrom iz pešadijskog oružja.

Povećane gubitke u ljudstvu, američki komandanti objašnjavaju i činjenicom da su njihove trupe, pojačane sa oko 30.000 vojnika, sada "u napredovanju", pa da su tako izloženije neprijateljskim dejstvima. Ovdašnji civilni eksperti smatraju, međutim, da dobar deo odgovornosti za stradanja Amerikanaca snosi vlada u Bagdadu, koja ne ostvaruje političke dogovore niti je dovoljno osposobila svoje oružane snage za preuzimanje glavnog tereta borbe protiv pobunjenika, atentatora, diverzanata. Zamerke u tom smislu istakao je i kongresni potkomitet za nadzor vojne službe.

Članovi tog tela tvrde da je takoreći "pukao" plan za reformu iračkih trupa, da nisu dovoljno ni uvežbane ni borbene, a da se Bušova administracija pri tom poziva na impozantnost brojki tamošnjih jedinica (oko 350.000 ljudi) a da zanemaruje njihov nedovoljan kvalitet. Kongresmeni takođe traže da Pentagon do kraja sledećeg meseca podnese plan za prenošenje ratnih odgovornosti na iračke snage, kao i da se poveća nadzor nad tamošnjim ministarstvima vojske i policije, pa i da se preduzmu mere za sprečavanje uticaja "sektaških milicija" na regularne formacije.

Kritike na račun ratne strategije povećane su i među Bušovim lojalistima. Jedan od najuticajnijih među njima, republikanski senator Ričard Lugar, pozvao je na hitnu promenu američkog pristupa jer će u protivnom "položaj Amerike u svetu biti nepopravljivo narušen". Upozorio je, ujedno, da se zbog rata u Iraku "parališe diplomatija SAD na Bliskom istoku i širom planete" i da treba brzo promeniti strategiju pre nego što se na jesen još više rasplamsaju stranačke strasti u već zahuktaloj kampanji za predsedničke izbore.

Istovremeno je i uticajni republikanski senator Džordž Vojnovič pozvao administraciju da izradi "celoviti plan povlačenja trupa iz Iraka", podsetivši na uvećavanje i ljudskih i materijalnih gubitaka. Za to je, procenjuje se, većina senatora, ali je Buš vetom osujetio "predloge za oročavanje" kao "poteze koji bi mogli da obodre teroriste".

Šef Bele kuće je juče još jednom pokušao da zbije "patriotske redove", ali su one sada više za mir nego za nastavak njegovog ratnog kursa. Buš je takođe juče dva sata razgovarao s porodicama poginulih ratnika, a zatim je, kako je javljeno, otišao u porodični letnjikovac u Mejnu, gde u nedelju i ponedeljak treba da s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovara o projektu ratnog štita, Kosovu, Iranu…

--------------------------------------------------------------------------

Model Izraela

U traženju izgledne perspektive za sadašnje američko ratovanje, Džordž Buš je Iraku predložio primenu – modela Izraela. I Izrael trpi udare terorista, ali je on funkcionalna demokratija, sposobna da izvršava svoje obaveze, a takav uspeh želimo i u Iraku – rekao je šef Bele kuće, prilikom jučerašnjeg nastupa u Koledžu ratne mornarice.

Ovakvu njegovu viziju osporio je "Njujork tajms". Može eksplozivno da deluje predlog da se jednoj muslimanskoj zemlji nudi model Izraela, čiji je sukob s Palestincima već pojačao mobilizacije grupa islamskih ekstremista, kakva je Al Kaida – upozorava list.

--------------------------------------------------------------------------

Potvrđen "ratni car"

General-pukovnik Daglas Lut (54) stupa na novoosnovanu funkciju – ličnog ratnog savetnika predsednika SAD. Senat je juče odnosom glasova 94:4 potvrdio Luta kao "ratnog cara", kako je u javnosti nezvanično titulisan. Lut je dosad bio na više istaknutih položaja u armiji, a u biografiji je zapisano i da je "šest meseci 2002. bio na čelu multinacionalne brigade u sektoru Istok, na Kosovu".