Američki bombarderi prkose Kini

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U akciji jedne strane i brzoj reakciji druge, SAD i Kina su potvrdile uverenje da njihova borba za prevlast u Aziji ulazi u novu, rizičniju fazu.

Pošto je u Pekingu u subotu objavljeno da se proširuje nacionalna zona „vazdušne identifikacije” (protivvazdušne odbrane) u Istočnom kineskom moru (koja se preklapa sa japanskom) – Pentagon je u noći između ponedeljka i utorka tamo poslao svoje teške B-52 bombardere potpuno ignorišući tu proklamaciju.

Štaviše, taj let iz baze Guam i natrag od oko 10.000 kilometara, proglašen je „rutinskom vežbom” koja je ranije planirana, uz napomenu da bombarderi nisu bili naoružani.

Pre toga, američki sekretar za odbranu Čak Hejgel proglasio je kinesko proširenje zone vazdušne odbrane „rizičnom provokacijom”, koja je pretnja regionalnoj stabilnosti.

Demonstracioni let američkih bombardera bio je ne samo jak signal da se kineski jednostrani potez odbacuje, nego i gest podrške regionalnom savezniku Japanu, koji je u sporu sa Kinom baš oko tog dela pomorske teritorije i pripadajućeg joj vazdušnog prostora.

Reč je o sporu oko grupe stenovitih, nenastanjenih ostrva (i stena koje vire iznad vode) koje Japanci zovu Senkaku, a Kinezi Dijaoju, ukupne površine od sedam kvadratnih kilometara, koja geografski jesu bliža matičnom kineskom kopnu nego japanskom, ali čija istorija nije nimalo jednostavna.

Japanci su ih otkrili u 19. veku i deo njihove teritorije bila su od 1895. do predaje u Drugom svetskom ratu, 1945, kada, uz Okinavu i još neke delove Japana, prelaze u nadležnost SAD. Vraćena su im 1972, kada i Okinava.

Kina, međutim, tvrdi da su njene pretenzije na te stene iznad vode dobro utemeljene i istorijski i pravno – kaže da su njena još od 14. veka.

U ovom zapletu nisu važna ostrva kao takva, već njihova strateška pozicija i okolne vode, s obzirom na to da tuda prolaze važni brodski koridori. Na značaju su dobila 1968, kada je otkriveno da su u njihovoj okolini potencijalno velika nalazišta nafte i prirodnog gasa. Pošto su bogata ribom, već su važna i ekonomska zona.

Kina već neko vreme nastoji da iznudi promenu statusa kvo u ovom regionu, a objava proširenja „zone vazdušne identifikacije” dosad je najodvažniji – i najrizičniji – potez ka tom cilju.

Dolazi u vreme kada su njene ambicije da SAD parira i pomorskim potencijalima sve očiglednije: svakako ne slučajnom podudarnošću njen prvi nosač aviona krenuo je u premijerno putovanje prema Južnom kineskom moru, gde takođe ima teritorijalne sporove sa susedima, baš u vreme kada je objavljeno proširenje zone protivvazdušne odbrane.

Dve najveće japanske vazduhoplovne kompanije, ANA i DžAL su u prvi mah počele kontrolorima kineskog vazdušnog prostora da dostavljaju planove svojih letova kroz ovu zonu, ali su u utorak, pod pritiskom vlade u Tokiju, od toga odustale. Australijski „Kvantas” i putnički avioni sa Tajvana i Severne Koreje uredno će se međutim prijavljivati.

U Pekingu je saopšteno da je prelet američkih bombardera evidentiran i praćen, ali da uprkos tome što su odbili da se identifikuju ništa nije preduzeto. Ta tiha reakcija je obrazložena adekvatnom „procenom ugroženosti”.

Razume se, kineski potez je izazvao uzbunu u Japanu, gde premijer Šinzo Abe nastoji da ojača nacionalne odbrambene potencijale i zemlju učini manje zavisnom od bezbednosnog kišobrana glavnog saveznika, SAD. Američko-japanski odbrambeni ugovor predviđa američku pomoć i u situacijama sličnim ovim.

Do najnovijeg zapleta je došlo uoči sedmodnevne turneje potpredsednika Džoa Bajdena, koja uključuje posetu Kini, Japanu i Južnoj Koreji. Vašington i Peking inače nemaju „crvenu liniju” za direktne vojne komunikacije u kriznim situacijama.

SAD su već skoro sedam decenija, od kraja Dugog svetskog rata, dominantna sila u regionu, dok Kina svojim najnovijim potezima pokazuje ambiciju da to promeni – što obećava prilično hladnoratovske magle na Pacifiku.