Licenca za državne direktore

Ukoliko se obistine najave Saše Radulovića, ministra privrede, u Srbiji bi naredne godine mogla da usledi prava „seča” direktora državnih firmi.

Predlog novog zakona o privatizaciji, ako se usvoji kako je napisano, predviđa da kada ovaj propis bude usvojen (što se očekuje do kraja ove godine) svi direktori prođu proces dobijanja licenci.

Te „dozvole” će biti obavezne i svako ko ne „položi” ovaj svojevrsni ispit neće moći da bude direktor. Ovu uprošćenu formulaciju zakonskih odredbi potvrđuju i odgovori Ministarstva privrede na naša pitanja.

Konkretno, u predlogu Zakona o privatizaciji navodi se da će čim ovaj zakon počne da se primenjuje, „prestati zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa preduzeća koja se privatizuju i ona će preći na zastupnika kapitala”.

To će ubuduće moći da bude samo osoba koja ima licencu, a upravo će Ministarstvo privrede doneti pravilnik kojim će utvrditi kriterijume za sticanje licence. Kako se navodi, ovo će biti završeno u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu novog zakona. Ukoliko se rokovi budu poštovali, to je kraj januara naredne godine.

Postavlja se stoga nekoliko važnih pitanja – najpre, na koje direktore se ovo odnosi, zatim koje će to obaveze licencama biti propisane za njih i, na kraju, da li će toliko puta najavljivana departizacija ovog puta zaista i zaživeti.

U Ministarstvu privrede još nemaju konkretan odgovor na to koji će tačno uslovi morati da budu ispunjeni u procesu licenciranja i na tome se i dalje radi, ali napominju koje će obaveze ubuduće imati direktori u državnim firmama.

– Ovo je pre svega profesionalizacija upravljanja. Zastupnik kapitala imaće obavezu da poslove obavlja samostalno i sa pažnjom dobrog privrednika. Osim toga, moraće da podnosi Agenciji za privatizaciju tromesečne izveštaje o stanju imovine i poslovanju firme, kao i mesečne finansijske izveštaje – navode u Ministarstvu privrede, dodajući da će sve te izveštaje javno objavljivati.

Kako kažu, zastupnici kapitala će i svojom imovinom odgovarati za štetu koju nanesu preduzeću, naravno ukoliko do štete dođe namerno ili njihovom nepažnjom.

Važno je, osim toga, istaći da će se ovo odnositi na sve firme koje čeka privatizacija, pa je jasno da je reč o 419 preduzeća u nadležnosti Agencije za privatizaciju i još 153 koja se restrukturiraju.

Na naše pitanje šta će se dešavati sa firmama u kojima država ima samo udeo u vlasništvu, u Ministarstvu privrede odgovaraju da će se licenciranje odnositi samo na one firme u kojima država ima većinski udeo.

Glavna dilema je, ipak, da li će Saša Radulović uspeti da skloni partijske direktore koji ne ispune uslove koje im on propiše.

Treba imati u vidu da su većinu njih postavile upravo njegove kolege iz Vlade Srbije, a uspeh ove Radulovićeve mere, kao uostalom i svih drugih, zavisiće pre svega od podrške predsednika političkih stranaka koji sa njim sede u vladi, budući da je on nepartijski ministar.

Ekonomisti i privrednici generalno su saglasni da je potrebno uvesti bolje upravljanje u državna preduzeća i propisati veću odgovornost za direktore. Ali, na proces licenciranja i moguću „seču” direktora različito gledaju.

Tako Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je dobra namera da se poboljša upravljanje državnim firmama, ali misli da nove odredbe zakona neće doneti znatnije poboljšanje.

– Ako zapretite odgovornošću ličnom imovinom zastupnika kapitala, može se dogoditi da samo oni koji su siromašni požele da se bave tim poslom. Moj predlog je da se uvede institucija ugovora o upravljanju koji bi tačno odredio odgovornost onoga koji vodi državnu firmu, ali i koji bi propisao nagradu ukoliko on u tome bude uspešan – navodi Kovačević, dodajući da je najveći problem u vođenju državnih firmi to što jednostavno nemamo dobrih kadrova.

– Glavni problem je taj što mi u Srbiji zapravo nemamo mnogo ljudi koji umaju da vode kompanije i velike sisteme na uspešan način. To je ono što nam nedostaje – zaključuje on.

I Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih, srednjih preduzeća i preduzetnika, veoma je skeptičan kada je reč o efektima licenciranja direktora. Naročito ukoliko se sve samo na tome završi. Prema njegovim rečima, veću efikasnost neće doneti nova pravila, već samo privatizacija.

– Samo promena vlasničke strukture može da ima efekta. Jer, suština je da nadzorni i upravni odbori kontrolišu menadžment i smenjuju ga ukoliko ne radi dobro. A sada direktorima državnih firmi ne mogu ništa jer ih imenuje Vlada Srbije, odnosno postavljaju ih političke partije. Zbog toga ne očekujem ništa spektakularno od moguće smene direktora u državnim firmama ukoliko nakon toga ne usledi i brza promena vlasništva – kaže Knežević.

Raspisan konkurs za nove upravnike

Ministarstvo privrede je na svojoj internet strani objavilo i javni poziv na koji mogu da se jave oni koji su zainteresovani da budu privremeni zastupnici državnog kapitala u preduzećima koja će biti privatizovana.

– Radnom verzijom Zakona o privatizaciji predviđeno je da zastupnici državnog kapitala u preduzećima u nadležnosti Agencije za privatizaciju imaju šira ovlašćenja i odgovornosti i objedine funkcije postojećih nadzornih odbora i generalnog direktora tih preduzeća. Takođe, predviđen je i završetak privatizacije svih preduzeća do kraja 2014. godine – piše u javnom pozivu.

Kako se navodi, uslovi su visoka stručna sprema, dobro poznavanje finansijskog izveštavanja u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i standardima finansijskog izveštavanja, kao i radno iskustvo od najmanje pet godina u delatnosti firme koju nameravaju da vode.