Лиценца за државне директоре

Уколико се обистине најаве Саше Радуловића, министра привреде, у Србији би наредне године могла да уследи права „сеча” директора државних фирми.

Предлог новог закона о приватизацији, ако се усвоји како је написано, предвиђа да када овај пропис буде усвојен (што се очекује до краја ове године) сви директори прoђу процес добијања лиценци.

Те „дозволе” ће бити обавезне и свако ко не „положи” овај својеврсни испит неће моћи да буде директор. Ову упрошћену формулацију законских одредби потврђују и одговори Министарства привреде на наша питања.

Конкретно, у предлогу Закона о приватизацији наводи се да ће чим овај закон почне да се примењује, „престати заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа предузећа која се приватизују и она ће прећи на заступника капитала”.

То ће убудуће моћи да буде само особа која има лиценцу, а управо ће Министарство привреде донети правилник којим ће утврдити критеријуме за стицање лиценце. Како се наводи, ово ће бити завршено у року од 30 дана од дана ступања на снагу новог закона. Уколико се рокови буду поштовали, то је крај јануара наредне године.

Поставља се стога неколико важних питања – најпре, на које директоре се ово односи, затим које ће то обавезе лиценцама бити прописане за њих и, на крају, да ли ће толико пута најављивана департизација овог пута заиста и заживети.

У Министарству привреде још немају конкретан одговор на то који ће тачно услови морати да буду испуњени у процесу лиценцирања и на томе се и даље ради, али напомињу које ће обавезе убудуће имати директори у државним фирмама.

– Ово је пре свега професионализација управљања. Заступник капитала имаће обавезу да послове обавља самостално и са пажњом доброг привредника. Осим тога, мораће да подноси Агенцији за приватизацију тромесечне извештаје о стању имовине и пословању фирме, као и месечне финансијске извештаје – наводе у Министарству привреде, додајући да ће све те извештаје јавно објављивати.

Како кажу, заступници капитала ће и својом имовином одговарати за штету коју нанесу предузећу, наравно уколико до штете дође намерно или њиховом непажњом.

Важно је, осим тога, истаћи да ће се ово односити на све фирме које чека приватизација, па је јасно да је реч о 419 предузећа у надлежности Агенције за приватизацију и још 153 која се реструктурирају.

На наше питање шта ће се дешавати са фирмама у којима држава има само удео у власништву, у Министарству привреде одговарају да ће се лиценцирање односити само на оне фирме у којима држава има већински удео.

Главна дилема је, ипак, да ли ће Саша Радуловић успети да склони партијске директоре који не испуне услове које им он пропише.

Треба имати у виду да су већину њих поставиле управо његове колеге из Владе Србије, а успех ове Радуловићеве мере, као уосталом и свих других, зависиће пре свега од подршке председника политичких странака који са њим седе у влади, будући да је он непартијски министар.

Економисти и привредници генерално су сагласни да је потребно увести боље управљање у државна предузећа и прописати већу одговорност за директоре. Али, на процес лиценцирања и могућу „сечу” директора различито гледају.

Тако Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, каже да је добра намера да се побољша управљање државним фирмама, али мисли да нове одредбе закона неће донети знатније побољшање.

– Ако запретите одговорношћу личном имовином заступника капитала, може се догодити да само они који су сиромашни пожеле да се баве тим послом. Мој предлог је да се уведе институција уговора о управљању који би тачно одредио одговорност онога који води државну фирму, али и који би прописао награду уколико он у томе буде успешан – наводи Ковачевић, додајући да је највећи проблем у вођењу државних фирми то што једноставно немамо добрих кадрова.

– Главни проблем је тај што ми у Србији заправо немамо много људи који умају да воде компаније и велике системе на успешан начин. То је оно што нам недостаје – закључује он.

И Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих, средњих предузећа и предузетника, веома је скептичан када је реч о ефектима лиценцирања директора. Нарочито уколико се све само на томе заврши. Према његовим речима, већу ефикасност неће донети нова правила, већ само приватизација.

– Само промена власничке структуре може да има ефекта. Јер, суштина је да надзорни и управни одбори контролишу менаџмент и смењују га уколико не ради добро. А сада директорима државних фирми не могу ништа јер их именује Влада Србије, односно постављају их политичке партије. Због тога не очекујем ништа спектакуларно од могуће смене директора у државним фирмама уколико након тога не уследи и брза промена власништва – каже Кнежевић.

Расписан конкурс за нове управнике

Министарство привреде је на својој интернет страни објавило и јавни позив на који могу да се јаве они који су заинтересовани да буду привремени заступници државног капитала у предузећима која ће бити приватизована.

– Радном верзијом Закона о приватизацији предвиђено је да заступници државног капитала у предузећима у надлежности Агенције за приватизацију имају шира овлашћења и одговорности и обједине функције постојећих надзорних одбора и генералног директора тих предузећа. Такође, предвиђен је и завршетак приватизације свих предузећа до краја 2014. године – пише у јавном позиву.

Како се наводи, услови су висока стручна спрема, добро познавање финансијског извештавања у складу са међународним рачуноводственим стандардима и стандардима финансијског извештавања, као и радно искуство од најмање пет година у делатности фирме коју намеравају да воде.