Selo Striža traži 5.000 sezonaca

Paraćin – Poljoprivrednici iz Striže, nadomak Paraćina,sa 100 hektara pod šargarepom ostvare prinos od 500 vagona. Ovo povrće uzgaja se još u Donjem Vidovu, Čepuru, Raševici i Sinjem Viru. Ali, svi zajedno proizvedu manju količinu šargarepe od Strižana. Kako ima domaćinstava koji sade i po pet hektara, u sezoni je potrebno mnogo radnika za ubiranje useva.

– Samo selo, bez striškog naselja, ima oko 1.000 stanovnika, a usezoni angažuje seviše od5.000 radnika za vađenje šargarepe. Radnici se teško nalaze, posebno ako svi ubiru prinose u isto vreme. Mi smo ih pozajmili od Ivana Vlajića – kaže za „Politiku“ Ljubica Vlajić iz Striže.

Vlajić ima najviše radnika, jer se dosetio da ceo Paraćin oblepi oglasima sa svojim brojem telefona. To je bio jedini način da nađe 450 do 500 radnika, koliko mu treba za sezonu.

– Dešava se da stalni radnici neće da daju moj broj telefona drugima, jer ucenjuju za dnevnicu kada ih ima manje. Zbog toga sam oglasima oblepio sve pružne prelaze i siromašnije delove grada. Iako nemaju para, ljudi neće da rade – kaže za naš list Ivan Vlajić, koji šargarepu uzgaja na 3,5 hektara.

Prema njegovim rečima, polovina radnika odustaje već prvog dana. – Pre će da traže socijalnu pomoć ili da trpe nego da rade – ocenjuje Vlajić.

Svetlana Živanović iz Paraćina kaže da mora da radi na njivi, jer njena porodica ne može da živi od penzije supruga Gradimira. Nekadašnjoj radnici„Staklare“do penzije nedostaju još dve godine.– Idem od gazde do gazde. Dnevnicu plaćaju od 1.200 do 1.400 dinara. Taman zaradim za hranu – kaže Svetlana.

Stefan Stamenković iz Paraćina već drugu godinu radi kao sezonac. I on ide od njive do njive, jer je zadovoljan dnevnicom.

Dušan Durmić iz Pojata, koji je u Vlajićevu njivu došao zahvaljujući oglasu, kaže da su uslovi teški, ali da nigde ne bi mogao tako da zaradi. Pored toga, preko zime je teško naći sezonski posao.

Miroslav Lazić iz Buljana kod Paraćina, takođe po oglasu, bez razmišljanja je prihvatio posao.

– Pre dve godine proglašen sam tehnološkim viškom u „Staklari“. Imam 50 godina i niko neće da me primi, jer traže mlađe. Nas četvoro živimo od penzije mog oca Milivoja, koja je jedva 20.000 dinara. Zarada će nam dobro doći da pokrijemo neke troškove – kaže Lazić.

Milica Katić iz Paraćina, koja je završila specijalističke studije za pripremu dece za polazak u školu, nije mogla da se zaposli u struci, pa je radila kao konobar, šanker i u igraonici.

– Iako mi od hladnoće otiču ruke i noge, ovde je lakše nego u ugostiteljstvu. Da ne moram, ne bih radila. Ali, pošto živim sama, sama moram i da brinem o sebi – iskrena je Milica.

-----------------------------------------------------

Kupus salata za njivu

Da bi Vlajići bili na nuli, šargarepa treba da košta 30 dinara po kilogramu, a ona je jeftinija pet dinara. Zbog toga je u gubitku trećinu roda. Hladnjača im je malog kapaciteta, pa ne mogu da je čuvaju do periodakada će cena biti povoljnija. Ove godine je i rod podbacio dva vagona po hektaru.– Sa kupusom je još gora situacija. Uložio sam 1.700 evra, a za ceo prinos ne bih mogao da uzmem ni 1.000. Verovatno ću ga lagerovati. Može da se dogodi i da ode na đubrište. Možda ću ga, što sam već radio, isfrezirati, pa će biti salata za njivu – ogorčen je Vlajić.