Село Стрижа тражи 5.000 сезонаца

Параћин – Пољопривредници из Стриже, надомак Параћина,са 100 хектара под шаргарепом остваре принос од 500 вагона. Ово поврће узгаја се још у Доњем Видову, Чепуру, Рашевици и Сињем Виру. Али, сви заједно произведу мању количину шаргарепе од Стрижана. Како има домаћинстава који саде и по пет хектара, у сезони је потребно много радника за убирање усева.

– Само село, без стришког насеља, има око 1.000 становника, а усезони ангажује севише од5.000 радника за вађење шаргарепе. Радници се тешко налазе, посебно ако сви убиру приносе у исто време. Ми смо их позајмили од Ивана Влајића – каже за „Политику“ Љубица Влајић из Стриже.

Влајић има највише радника, јер се досетио да цео Параћин облепи огласима са својим бројем телефона. То је био једини начин да нађе 450 до 500 радника, колико му треба за сезону.

– Дешава се да стални радници неће да дају мој број телефона другима, јер уцењују за дневницу када их има мање. Због тога сам огласима облепио све пружне прелазе и сиромашније делове града. Иако немају пара, људи неће да раде – каже за наш лист Иван Влајић, који шаргарепу узгаја на 3,5 хектара.

Према његовим речима, половина радника одустаје већ првог дана. – Пре ће да траже социјалну помоћ или да трпе него да раде – оцењује Влајић.

Светлана Живановић из Параћина каже да мора да ради на њиви, јер њена породица не може да живи од пензије супруга Градимира. Некадашњој радници„Стакларе“до пензије недостају још две године.– Идем од газде до газде. Дневницу плаћају од 1.200 до 1.400 динара. Таман зарадим за храну – каже Светлана.

Стефан Стаменковић из Параћина већ другу годину ради као сезонац. И он иде од њиве до њиве, јер је задовољан дневницом.

Душан Дурмић из Појата, који је у Влајићеву њиву дошао захваљујући огласу, каже да су услови тешки, али да нигде не би могао тако да заради. Поред тога, преко зиме је тешко наћи сезонски посао.

Мирослав Лазић из Буљана код Параћина, такође по огласу, без размишљања је прихватио посао.

– Пре две године проглашен сам технолошким вишком у „Стаклари“. Имам 50 година и нико неће да ме прими, јер траже млађе. Нас четворо живимо од пензије мог оца Миливоја, која је једва 20.000 динара. Зарада ће нам добро доћи да покријемо неке трошкове – каже Лазић.

Милица Катић из Параћина, која је завршила специјалистичке студије за припрему деце за полазак у школу, није могла да се запосли у струци, па је радила као конобар, шанкер и у играоници.

– Иако ми од хладноће отичу руке и ноге, овде је лакше него у угоститељству. Да не морам, не бих радила. Али, пошто живим сама, сама морам и да бринем о себи – искрена је Милица.

-----------------------------------------------------

Купус салата за њиву

Да би Влајићи били на нули, шаргарепа треба да кошта 30 динара по килограму, а она је јефтинија пет динара. Због тога је у губитку трећину рода. Хладњача им је малог капацитета, па не могу да је чувају до периодакада ће цена бити повољнија. Ове године је и род подбацио два вагона по хектару.– Са купусом је још гора ситуација. Уложио сам 1.700 евра, а за цео принос не бих могао да узмем ни 1.000. Вероватно ћу га лагеровати. Може да се догоди и да оде на ђубриште. Можда ћу га, што сам већ радио, исфрезирати, па ће бити салата за њиву – огорчен је Влајић.