Da li je Njegoš veći Srbin ili Crnogorac

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Članovi skupštinskog Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu nisu juče podržali vladin predlog izmena zakona o državnim i drugim praznicima, kojima je predviđeno da 13. novembar, dan rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša, bude državni praznik.

Za vladin predlog glasali su poslanici Demokratske partije socijalista (DPS) i poslanici Socijalističke narodne partije (SNP), dok su protiv bili predstavnici Demokratskog fronta (DF), a kao uzdržani izjasnili su se poslanici Pozitivne Crne Gore i Socijaldemokratske partije (SDP).

Predlog izmena zakona o državnim i drugim praznicima, kako je rekla predstavnica Ministarstva kulture Dragica Milić, predviđa da 13. novembar, dan Njegoševog rođenja, bude praznik crnogorske kulture.

„Dan će biti posvećen Njegošu i biće označen kao crnogorski dan kulture. Svake godine će se 13. novembra organizovati manifestacije koje bi bile posvećene Njegoševom delu”, kazala je ona.

Poslanik DF Slaven Radunović rekao je da je „Njegoš poslednjih godina bio po strani zbog svoga dela, jer je vlast kreirala drugačiju klimu”.

„Njegoš je obeležio istoriju Crne Gore, ali njegoševska Crna Gora odudara od današnje države i politike vlade”, ocenio je on. „Nazivanje 13. novembra crnogorskim danom kulture pokušaj je naknadne promene Njegoševog identiteta. To je pokušaj da se Njegoš prevede iz jedne etničke strukture u drugu. Ukoliko vlada želi da dobije podršku za predlog onda se mora promeniti naziv praznika u Njegošev dan kulture Crne Gore. A da se od Njegoša Srbina pravi Njegoš Crnogorac to nema smisla.”

Prema rečima Vladislava Bojović iz DF-a, predlog zakona nema ustavno utemeljenje i on se, kako je rekao, od strane vlasti koristi u dnevnopolitičke svrhe. „Zamolio bih vlast da ne uvlači Njegoša u blato dnevne politike, jer vlast nije dostojna Njegoša.”

Jovan Martinović iz DPS-a rekao je da Njegoša treba štititi od mitomanije.

„To se odnosi na sve godine kada je opozicija predstavljala Njegoša kao većeg Srbina nego Crnogorca. Slažem se formulacijom da je Njegošev dan praznik crnogorske kulture. Opozicija hoće da ljubomorno čuva Njegoša kao većeg Srbina nego Crnogorca, a ipak su stvari drugačije”, kazao je Martinović.

Za Draginju Vuksanović iz SDP-a neprihvatljivo je da se Njegoš slavi samo jedan dan i tu manifestaciju, kako je navela, „treba nazvati Njegoševim danima kulture a ne da se slavi samo jedan dan kao praznik”.

Poslanica Pozitivne Crne Gore Azra Jasavić rekla je da će ta partija podržati zakon ukoliko budu prihvaćeni njihovi amandmani. „Trebalo bi slaviti Dan umetnika, i da se u Rožajama slavi Iso Kalač, u Bijelom Polju Avdo Međedović i mnogi drugi književnici u ostalim gradovima.”

Predsednik odbora Rifat Rastoder kazao je da uz uvažavanje motiva za donošenje zakona ima rezerve prema njemu.

Milićeva je rekla da je namera ministarstva bila dobra, da je Njegošev identitet intrigantno pitanje, i da se „rasprava o tome vodi u dnevnopolitičke svrhe, a lako se može utvrditi kakav je bio njegov identitet”.

„Postoji Njegošev testament u kome se obraća Crnogorcima, a u Njegoševom pasošu piše da je Crnogorac, to su dva dokumenta koja govore o njegovom identitetu”, konstatovala je Milićeva.

Radunović je na te tvrdnje reagovao i upitao Milićevu: „Ko je vas pitao šta mislite o Njegoševom identitetu? Da li ste Jugoslovenka ako imate jugoslovenski pasoš. Ne može činovnik vlade da drži predavanje o bilo čijem identitetu.”