Pregovori sa islamistima u Siriji

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U Vašingtonu je određen posebni američki izaslanik za kontakte sa islamistima u Siriji (čije se ime ne pominje), što nagoveštava ili novu taktiku ili strateški zaokret prema tamošnjoj krizi, čije bi rasplitanje trebalo da počne na mirovnim pregovorima zakazanim za 22. januar u Ženevi.

„Volstrit džornal”, pozivajući se na svoje izvore, piše da su sa islamističkim milicijama vođeni i direktni pregovori, sa dvostrukim ciljem: da se sa jedne strane oslabe one najekstremnije, povezane sa Al Kaidom, a da se sa druge obezbedi njihova podrška ženevskoj konferenciji, pošto je očigledno da bez islamista u Siriji ne može da bude trajnog političkog rešenja.

Ovaj potez je ujedno i priznanje neuspeha dosadašnje politike pomaganja isključivo sekularnih pobunjenika okupljenih u Slobodnoj sirijskoj armiji (FSA), čiji su uticaj i borbena efektivnost poslednjih meseci znatno opali: umesto nekadašnjih oko 150.000 boraca, sada okuplja samo oko 40.000.

Kontakti su ostvareni sa novoformiranim Islamskim frontom, savezom verskih milicija, čiji je politički cilj – stvaranje države sa islamskim poretkom – nekompatibilan sa američkim planom koji predviđa sekularnu vlast, ali bez Bašara Asada. Ovaj front okuplja oko 45.000 boraca.

Članice ove koalicije nisu na američkom spisku terorističkih organizacija, za razliku od Fronta Nusra, koji ima direktne veze sa Al Kaidom i njenim filijalama u regionu.

Prema „Džornalu”, lideri Islamskog fronta, zajedno sa višim komandantima Slobodne sirijske armije, učestvovali su na internom dvodnevnom sastanku u Istanbulu 31. oktobra, u čijem sazivanju je posredovao Katar, koji pruža glavnu podršku islamistima koji nisu povezani sa Al Kaidom.

Nedelju dana kasnije, Katar je na periferiji Ankare organizovao sastanak islamista i izaslanika SAD, Velike Britanije, Francuske, Saudijske Arabije i još nekih zemalja, ali se ne saopštava šta je bila tema tog susreta ni šta je tom prilikom postignuto.

Iz perspektive Vašingtona, Asadov režim danas, posle serije pobeda na terenu, ima čvršći političku poziciju nego u prvoj godini građanskog rata, pa je zbog toga neophodno, učvršćivanjem fronta njegovih protivnika, postići neku ravnotežu.

Američki kontakti sa islamistima imaju za cilj i da se vidi da li oni mogu da budu uključeni u diplomatski proces, pošto dosadašnja politika oslanjanja samo na umerenu sekularnu opoziciju Asadu nije donela željeni rezultat.

Na drugoj strani, prema analizi koju je objavio „Njujork tajms”, prilike na džihadističkom frontu ni izdaleka nisu tako povoljne za Ameriku, kako ih je prošlog maja opisao predsednik Obama, proglašavajući pobedu nad terorizmom.

Najnovije obaveštajne procene govore o „novoj energiji” pripadnika Al Kaide, na širokom prostoru, od Malija i Libije na zapadu regiona, do Jemena na istoku.

I dalje se smatra da bi milicije povezane sa Al Kaidom u Siriji mogle da steknu jako uporište i postanu pretnja bezbednosti Izraela i Evrope. Na to ukazuje i stalni priliv u njihove redove muslimana iz zapadnih zemalja, koji bi, kad se jednom vrate kući, bili teroristička opasnost.

Posebno se ukazuje na jačanje džihadista u Libiji, pre svega na njenom jugu, koji se pretvara u utočište širokog spektra džihadista.

S obzirom na sve ovo, sirijski predsednik Asad, čiji je režim brutalan, ali sekularan, sa stanovišta američkih bezbednosnih interesa je pogrešno odabrana meta. Primeri Iraka i Libije pokazuju naime da promena režima za rezultat ima slabu vlast i institucionalni haos, pa je tako kolateralna šteta mnogo veća od očekivane političke dobiti.