Lažni mejlovi sa lažnih adresa

Hemičarka Ljiljana Javorina, zaposlena na Institutu za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović”, ovih dana je, ni kriva ni dužna, zatrpana mejlovima nepoznatih ljudi koji od nje traže objašnjenje o proizvodima koji navodno u proizvodnji koriste genetski modifikovane sirovine, a prodaju se i u Srbiji.

U mejlu koji kruži internetom nalazi se spisak proizvoda najvećih svetskih multinacionalnih kompanija, ali kao izvor navedeno je njeno ime, a institucija koja navodno prosleđuje saopštenje je Sekretarijat za zaštitu životne sredine Uprave grada Beograda.

Budući da je ova tema vrlo aktuelna u Srbiji poslednjih meseci, ovaj mejl je stigao na hiljade adresa, pa i našoj redakciji. „Pošiljalac” navodi da je Sekretarijat konačno „došao do spiska proizvođača hrane koji koriste GMO u proizvodnji, a čiji proizvodi se nalaze na našem tržištu”.

– Pošto nam nazivi firmi malo znače, šaljem vam brendove pod kojim mi te proizvode kupujemo. Molimo vas da spisak prosledite”, navodi se u ovom dopisu potpisanom imenom Ljiljane Javorine.

Kada smo je pozvali da potvrdimo verodostojnost mejla, Javorina je bila iznenađena, jer već nekoliko dana ne zna šta da uradi da zaustavi kako kaže „hajku” na nju i Institut u kome radi.

– Prvi put sam videla taj mejl pre tri dana i shvatila zašto sam zatrpana porukama nepoznatih ljudi. Neki od njih su mi čak i pretili u porukama poslatim iz Mađarske i Nemačke, a javljali su mi se i iz jedne kompanije koja se nalazi na spisku i upozorili me na posledice koje mogu da snosim ukoliko budem širila ovakve informacije, ne znajući da ja uopšte ne stojim iza ovog mejla, kaže Javorina i dodaje da ne zna kako da zaustavi ovu zloupotrebu njenih ličnih podataka, mejla i ustanove u kojoj je zaposlena.

Ona objašnjava da je jasno da je neko zloupotrebio njenu privatnu adresu u nezakonite svrhe.

– Odgovaralo mu je očigledno to što sam hemičar, ali ne znam kako su povezali Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Institut na kome radim. Ja se time ne bavim. Nemam veze sa tim, kaže naša sagovornica koja je bila zahvalna „Politici” što joj je pružila priliku da objasni situaciju u kojoj se našla.

Sadržaj ovog mejla preko noći se našao na raznim sajtovima i u medijima. Na jednom mestu je naša sagovornica demantovala ovu vest i tražila da se tekst i njeno ime hitno skinu sa sajta.

Ovo nije prvi put da se na grub i neoprezan način uzbunjuje javnost podacima koji se tiču hrane i njenog kvaliteta i bezbednosti. Pozivajući se na razne međunarodne izveštaje i analize, koje su stare i više od deset godina, pojedini mediji često objavljuju i bez dokaza alarmiraju javnost. Sa druge strane, nismo bili svedoci da je neko ministarstvo po objavljivanju ovakvih informacija demantovalo ili potvrdilo bilo šta i time građanima pružilo proverenu informaciju.

Da li i koji proizvodi sadrže GMO trebalo bi da objavljuje Ministarstvo poljoprivrede oslanjajući se na analize akreditovanih laboratorija.