Лажни мејлови са лажних адреса

Хемичарка Љиљана Јаворина, запослена на Институту за медицину рада „Др Драгомир Карајовић”, ових дана је, ни крива ни дужна, затрпана мејловима непознатих људи који од ње траже објашњење о производима који наводно у производњи користе генетски модификоване сировине, а продају се и у Србији.

У мејлу који кружи интернетом налази се списак производа највећих светских мултинационалних компанија, али као извор наведено је њено име, а институција која наводно прослеђује саопштење је Секретаријат за заштиту животне средине Управе града Београда.

Будући да је ова тема врло актуелна у Србији последњих месеци, овај мејл је стигао на хиљаде адреса, па и нашој редакцији. „Пошиљалац” наводи да је Секретаријат коначно „дошао до списка произвођача хране који користе ГМО у производњи, а чији производи се налазе на нашем тржишту”.

– Пошто нам називи фирми мало значе, шаљем вам брендове под којим ми те производе купујемо. Молимо вас да списак проследите”, наводи се у овом допису потписаном именом Љиљане Јаворине.

Када смо је позвали да потврдимо веродостојност мејла, Јаворина је била изненађена, јер већ неколико дана не зна шта да уради да заустави како каже „хајку” на њу и Институт у коме ради.

– Први пут сам видела тај мејл пре три дана и схватила зашто сам затрпана порукама непознатих људи. Неки од њих су ми чак и претили у порукама послатим из Мађарске и Немачке, а јављали су ми се и из једне компаније која се налази на списку и упозорили ме на последице које могу да сносим уколико будем ширила овакве информације, не знајући да ја уопште не стојим иза овог мејла, каже Јаворина и додаје да не зна како да заустави ову злоупотребу њених личних података, мејла и установе у којој је запослена.

Она објашњава да је јасно да је неко злоупотребио њену приватну адресу у незаконите сврхе.

– Одговарало му је очигледно то што сам хемичар, али не знам како су повезали Секретаријат за заштиту животне средине и Институт на коме радим. Ја се тиме не бавим. Немам везе са тим, каже наша саговорница која је била захвална „Политици” што јој је пружила прилику да објасни ситуацију у којој се нашла.

Садржај овог мејла преко ноћи се нашао на разним сајтовима и у медијима. На једном месту је наша саговорница демантовала ову вест и тражила да се текст и њено име хитно скину са сајта.

Ово није први пут да се на груб и неопрезан начин узбуњује јавност подацима који се тичу хране и њеног квалитета и безбедности. Позивајући се на разне међународне извештаје и анализе, које су старе и више од десет година, поједини медији често објављују и без доказа алармирају јавност. Са друге стране, нисмо били сведоци да је неко министарство по објављивању оваквих информација демантовало или потврдило било шта и тиме грађанима пружило проверену информацију.

Да ли и који производи садрже ГМО требало би да објављује Министарство пољопривреде ослањајући се на анализе акредитованих лабораторија.