Poslednji intervju Nelsona Mandele

Knjiga Vesne de Vinča ,,Nelson Mandela: Poslednja poruka!”, koja uskoro izlazi iz štampe u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda, svedoči o Mandelinim životnim principima i porukama čovečanstvu, o Mandelinim uzorima i mišljenju ko je osim Gandija i njega, treća najveća figura 20.veka, oMadibi, kao „običnom” čoveku, o njegovim uzorima, vrlinama i manama, o tome šta je za njega smisao života...

Otišao je div 20. veka!

Čovek svetačke dimenzije, vizionar koji osmišljava i realizuje „veliku promenu” sveta, nadahnuće za sve nas, globalni simbol pravde, slobode, jednakosti i demokratije, državnik koji je postao prvi crni predsednik Južne Afrike, čijim je nadljudskim naporima okončan monstruozni režim aparthejda, taj vrh „ledenog brega” vekovima taloženih poniženja i surovog iskorišćavanja crnaca od strane belih kolonizatora.

Nelson Mandela se 2004. povukao iz javnosti. Novinarima je poručio: „Ne zovite me! Zvaću ja vas!” Od tada nije dao nijedan intervju. Istina, 18. jula 2009, kada je predsednik SAD Bil Klinton došao na njegov rođendan u selo Kunu, dao je kurtoaznu izjavu u trajanju od dva minuta za Si-En-En. Ali, to nije bio intervju.

Moj susret sa živom legendom se činio sve manje realnim. A mene je nosila energija sna. Mandela je govorio da je pobednik sanjar koji nikada ne odustaje! Bila sam uporna.

Nervozno čekajući u prostranom holu Mandeline kuće u Kunuu, selu u kome je proveo detinjstvo, do poslednjeg trenutka nisam verovala da ću uoči katoličkog Božića 2009. – doručkovati i razgovarati s Mandelom.

Kada su me uveli u trpezariju, vidno uzbuđena, prišla sam Mandeli koji je sedeo u čelu dugačkog stola. Dohvatio je štap i teško ustao. Kada se ispravio, prostorom je dominirala njegova visoka figura i uspravni stav. Njegovih gotovo dva metra visine (1,94 cm) kao da nisu načele godine. Nasmešio se i pozvao me na doručak.

Za stolom je sedela i njegova supruga Grejs. ,,Mi se jednostavno selimo za toplim vremenom. To je dobro za Madibu. Ali i sinoć, u Mozambiku, nestrpljivo je pitao kad ćemo kući, u Kunuu”,kaže Grejs Mašel, s kojom je u braku od 1998. godine.

Mandela je novu kuću na starom ognjištu sagradio po ugledu na zatvor. Istina, bio je to kućni pritvor u Viktor Versteru, na samom kraju njegovog zatočeništva.

„To je bila prva prostrana i udobna kuća u kojoj sam boravio u životu. Maštao sam da je baš takvu napravim u Kunuu.”

Ovde od 1993. ima najveća zadovoljstva u godinama slobode – gleda zalazak sunca i sluša muziku Hendla i Čajkovskog. Muzika je za Mandelu veliko nadahnuće – i evropska, klasična, ali i afrička horska muzika.

Osim supruge, u kući živi i njegov naslednik-plemić Mandela Mandela, poglavica Mvezo saveza, koga je Mandela školovao i koga priprema i savetuje za tu ulogu.

Grejs je brižna supruga. Strogo kontroliše režim njegove ishrane, ritam života i štiti ga od svakog stresa. Izuzetan je intelektualac. Govori šest jezika. Za stolom nam se pridružuju njena kćerka Džozi i unuka. Atmosfera je ispunjena nežnošću…

Pravo ime Mandele je Rolihlahla, što na jeziku plemena Inkosa doslovno znači obarač grana s drveća, a u prenesenom smislu izazivač nereda – buntovnik. To ime mu je dao otac Gandla.

„Mnogo poznatije i danas važeće englesko ili hrišćansko ime Nelson dobio sam prilikom polaska u školu, verovatno po engleskom admiralu Nelsonu. Kršten sam kao Englez, ali išao sam napred samostalno, kao Afrikanac”,naglašava Mandela.

Buntovnik Rolihlahla izbacivan je s nastave i potom s univerziteta. Buntovništvo ga je slamalo, ali i čeličilo. Postao je advokat i otvorio prvu crnačku advokatsku kancelariju u Južnoj Africi!

Na samom početku razgovora rekao mi je da ne voli što govore o njemu da je svetac i legenda.

„Ja sam običan čovek. Zovite me jednostavno – Madiba. Tako me svi ovde oslovljavaju.”

To treće ime – Madiba – naziv je njegovog klana, ili bratstva, skupine nekoliko porodica. Madiba znači učitelj.

Četvrto ime Mandela je dobio sa 16 godina, kada je u posebnom ritualu postao muškarac. Prozvali su ga tada Dalibunga,čovek koji ide uspravno.

Svako Mandelino ime kao da je imalo posebno značenje i uticaj na njegovu sudbinu i svako je iznedrilo crtu njegovog karaktera.

Rolihlahla je značilo – buntovnik, Nelson – vojskovođa, Madiba – učitelj, Dalibunga – uspravnost, ponos.

„Niko nije rođen da mrzi drugu osobu zbog boje kože, njegovog porekla ili njegove religije. Ljudi moraju naučiti da mrze. A ako mogu da nauče da mrze, onda mogu da nauče i da vole jer ljubav je prirodnija ljudskom srcu nego njena suprotnost”, kaže Madiba.

Govorio mi je da se razlikujemo po tome šta nas inspiriše. Da to u stvari najdirektnije govori o nama. Da vrediš ako razvijaš nadu u sebi i u drugima, vrediš ako „služiš”, ako si u funkciji viših ciljeva, ako uprkos svemu veruješ i promovišeš dobro, ako si u misiji pomirenja i ujedinjenja.

Bio je netolerantan jedino na netoleranciju.

Kada mu je dijagnostifikovan rak, Nelson je dobio pismo od osmogodišnjeg dečaka u kome je pisalo: ,,Mnogo mi je žao što si bolestan, Madiba. Ali, hteo bih da te zamolim – molim te, nemoj da prestaneš da plešeš!”

Zato, nastavi da plešeš,Mandela, ma u kojoj dimenziji da si!

Sigurni smo da će tvoj dobri duh, iznad Rta dobre nade, nastaviti da bdi nad svima nama.

---------------------------------------------------------

O smrti

Smrt je nešto neizbežno. Kada je čovek učinio ono što smatra da je njegova dužnost prema svom narodu i svojoj zemlji, on može da počiva u miru. Mislim da sam napravio taj napor... Približavam se svom kraju… Želim da zaspim sa širokim osmehom, znajući da su i mladi i javno mnjenje i svi ostali posvećeni ujedinjenju naroda… I posle Mandele život teče dalje… Želeo bih samo jednostavni nadgrobni spomenik na kojem piše – MANDELA.