Javna preduzeća ambis javnih finansija

Javna preduzeća iz godine u godinu prave sve veće gubitke, a na tom putu bez povrataka za sobom „vuku” i javne finansije. Zašto? Pa zato što državna kasa mora da garantuje za kredite koje ona uzimaju kako bi kako-tako normalno poslovala, a i ona i vlada su svesni da to nije izvesno. Ceh će, kako izgleda, opet platiti građani kao poreski obveznici, čak i oni koji nikada nisu trošili gas.

Upravo ta pokrića glavni su razlog povelikog budžetskog deficita od 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda koje je Ministarstvo finansija projektovalo za narednu godinu, a koji Fiskalni savet ocenjuje da će biti i veći. Veći od pet odsto BDP-a.

Ovaj kontrolor javnih finansija navodi da će loše upravljanje javnim preduzećima i problemi u bankarskom sektoru dogodine koštati 560 miliona evra i stvoriće najmanje 630 miliona evra dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine. Tih 560 miliona evra država će potrošiti na vraćanje postojećih obaveza „Srbijagasa”, bivšeg „Jata”, „Galenike”, „Železnica Srbije”, „Železare Smederevo”, a verovatno i za neke intervencije u bankarskom sektoru.

Dodatnih 630 miliona evra zapravo su nove državne garancije koje će se u 2014. izdati manje-više za ista preduzeća, ali i Agenciju za osiguranje depozita, jer je ona svoja sredstva potrošila na intervencije u bankama. Pošto ova preduzećane mogu iz svog poslovanja da vraćaju te kredite – kada prva rata dođe na naplatu2015. godine država će preuzeti njihovo vraćanje, što će onda nanovo povećavati deficit.

„Srbijagas”, na primer, bankama duguje preko 800 miliona evra. NIS-u 224 miliona evra. U 2014. će se dodatno zadužiti za 200 miliona evra. Sve to mora da plati država. Višegodišnje neuspešno poslovanje ovog preduzeća će se i u narednim godinama prevaliti na poreske obveznike. Otplata njegovih dugova u 2014. i narednim godinama će koštati državu preko 150 miliona evra godišnje – a to čak i ne obuhvata nove dugove koje će ova kompanija izvesno napraviti u 2014. godini.

– Ukupne godišnje uštede od uvođenja solidarnog poreza iznose oko 100 miliona evra što znači da umanjenje zarada u čitavom javnom sektoru u 2014. godini neće biti dovoljno da pokrije troškove koje će država u 2014. imati samo za jedno javno preduzeće – kažu u Fiskalnom savetu i dodaju da je bez rešavanja problema neuspešnih banaka sa državnim vlasništvom, „Srbijagasa”, ali i drugih neuspešnih državnih preduzeća – fiskalna konsolidacija nemoguća.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta ne vidi spremnost vladajuće garniture da se ovim problemom pozabavi na ozbiljan način.

– Javna preduzeća je još 1992. godine oformio Slobodan Milošević s idejom da mu budu poluge za upravljanje zemljom i do danas su ta preduzeća ostala poslednja linija odbrane svih vlada. Ona služe partijskim interesima, jer se preko niskih cena robe i usluga čuva lažni socijalni mir, a političari moraju da se bore za glasače. Sem toga, gde bi drugo mogli da zaposle partijsku mašineriju. Javna preduzeća su i izvor finansiranja partija, iako se teško može dokazati da pobednik nekog tendera ne zadržava svu zaradu za sebe – kaže Savić.

Po njegovim rečima, rešenje za javna preduzeća je na oko jednostavno – da se njihov vlasnik ponaša onako kako bi se ponašao njihov potencijalni privatni vlasnik. To bi značilo da cena njihovih proizvoda i usluga više ne može da bude socijalna, već ekonomska. Time prestaje potreba za subvencijama. Ekonomska cena bi pogodila mnoge ljude, ali se to rešava socijalnom politikom. Ovako se preko niske cene električne energije subvencionišu svi – i koji imaju i koji nemaju da plate.

– Možda je i najteže i nemoguće da se iz javnih preduzeća protera partijsko upravljanje. Takva preduzeća postoje i u Francuskoj, ali se tamo menadžment bira profesionalno i polaže račune da li je izvršio postavljene ciljeve. Ovde se postavljaju poslušnici da izvršavaju direktive – kaže Savić dodajući da je jedno od rešenja da se javna preduzeća dokapitalizuju kroz privatna ulaganja i da se onda profit deli prema ulaganjima i vlasništvu.

----------------------------------------------------------------

Jat i njegovi dugovi

Preuzimanje dugova „Jata” državu bi u 2014. moglo da košta gotovo koliko i „Srbijagas”, ali bi ovi troškovi najvećim delom bili jednokratni. Država je, po izjavama zvaničnika, preuzela oko 190 miliona evra duga „Jata”. Od toga su preko 60 miliona evra kreditne obaveze uzete uz garanciju države slično kao za „Srbijagas”. Za servisiranje ovih dugova država će plaćati oko 14 miliona evra godišnje u narednih pet godina. Preostali iznos dugovanja „Jata”, koja preuzima država, jesu neplaćene obaveze te kompanije prema NIS-u, Aerodromu, „Jat tehnici”… Stoga će ukupna državna izdvajanja po osnovu izmirivanja dugovanja „Jata” u 2014. godini zavisiti i od toga kakav dogovor država postigne sa poveriocima. Međutim, troškovi preuzimanja duga „Jata”rešili bi se najvećim delom u 2014. godini, pa bi se u narednim godinama sveli na oko 15 miliona evra godišnje do vraćanja poslednje rate garantovanih kredita 2018.Osim „Srbijagasa” i „Jata”, država mora da reguliše garantovane obaveze „Železnica Srbije” i „Galenike”.