Јавна предузећа амбис јавних финансија

Јавна предузећа из године у годину праве све веће губитке, а на том путу без повратака за собом „вуку” и јавне финансије. Зашто? Па зато што државна каса мора да гарантује за кредите које она узимају како би како-тако нормално пословала, а и она и влада су свесни да то није извесно. Цех ће, како изгледа, опет платити грађани као порески обвезници, чак и они који никада нису трошили гас.

Управо та покрића главни су разлог повеликог буџетског дефицита од 4,6 одсто бруто домаћег производа које је Министарство финансија пројектовало за наредну годину, а који Фискални савет оцењује да ће бити и већи. Већи од пет одсто БДП-а.

Овај контролор јавних финансија наводи да ће лоше управљање јавним предузећима и проблеми у банкарском сектору догодине коштати 560 милиона евра и створиће најмање 630 милиона евра додатних обавеза које ће се плаћати од 2015. године. Тих 560 милиона евра држава ће потрошити на враћање постојећих обавеза „Србијагаса”, бившег „Јата”, „Галенике”, „Железница Србије”, „Железаре Смедерево”, а вероватно и за неке интервенције у банкарском сектору.

Додатних 630 милиона евра заправо су нове државне гаранције које ће се у 2014. издати мање-више за иста предузећа, али и Агенцију за осигурање депозита, јер је она своја средства потрошила на интервенције у банкама. Пошто ова предузећане могу из свог пословања да враћају те кредите – када прва рата дође на наплату2015. године држава ће преузети њихово враћање, што ће онда наново повећавати дефицит.

„Србијагас”, на пример, банкама дугује преко 800 милиона евра. НИС-у 224 милиона евра. У 2014. ће се додатно задужити за 200 милиона евра. Све то мора да плати држава. Вишегодишње неуспешно пословање овог предузећа ће се и у наредним годинама превалити на пореске обвезнике. Отплата његових дугова у 2014. и наредним годинама ће коштати државу преко 150 милиона евра годишње – а то чак и не обухвата нове дугове које ће ова компанија извесно направити у 2014. години.

– Укупне годишње уштеде од увођења солидарног пореза износе око 100 милиона евра што значи да умањење зарада у читавом јавном сектору у 2014. години неће бити довољно да покрије трошкове које ће држава у 2014. имати само за једно јавно предузеће – кажу у Фискалном савету и додају да је без решавања проблема неуспешних банака са државним власништвом, „Србијагаса”, али и других неуспешних државних предузећа – фискална консолидација немогућа.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета не види спремност владајуће гарнитуре да се овим проблемом позабави на озбиљан начин.

– Јавна предузећа је још 1992. године оформио Слободан Милошевић с идејом да му буду полуге за управљање земљом и до данас су та предузећа остала последња линија одбране свих влада. Она служе партијским интересима, јер се преко ниских цена робе и услуга чува лажни социјални мир, а политичари морају да се боре за гласаче. Сем тога, где би друго могли да запосле партијску машинерију. Јавна предузећа су и извор финансирања партија, иако се тешко може доказати да победник неког тендера не задржава сву зараду за себе – каже Савић.

По његовим речима, решење за јавна предузећа је на око једноставно – да се њихов власник понаша онако како би се понашао њихов потенцијални приватни власник. То би значило да цена њихових производа и услуга више не може да буде социјална, већ економска. Тиме престаје потреба за субвенцијама. Економска цена би погодила многе људе, али се то решава социјалном политиком. Овако се преко ниске цене електричне енергије субвенционишу сви – и који имају и који немају да плате.

– Можда је и најтеже и немогуће да се из јавних предузећа протера партијско управљање. Таква предузећа постоје и у Француској, али се тамо менаџмент бира професионално и полаже рачуне да ли је извршио постављене циљеве. Овде се постављају послушници да извршавају директиве – каже Савић додајући да је једно од решења да се јавна предузећа докапитализују кроз приватна улагања и да се онда профит дели према улагањима и власништву.

----------------------------------------------------------------

Јат и његови дугови

Преузимање дугова „Јата” државу би у 2014. могло да кошта готово колико и „Србијагас”, али би ови трошкови највећим делом били једнократни. Држава је, по изјавама званичника, преузела око 190 милиона евра дуга „Јата”. Од тога су преко 60 милиона евра кредитне обавезе узете уз гаранцију државе слично као за „Србијагас”. За сервисирање ових дугова држава ће плаћати око 14 милиона евра годишње у наредних пет година. Преостали износ дуговања „Јата”, која преузима држава, јесу неплаћене обавезе те компаније према НИС-у, Аеродрому, „Јат техници”… Стога ће укупна државна издвајања по основу измиривања дуговања „Јата” у 2014. години зависити и од тога какав договор држава постигне са повериоцима. Међутим, трошкови преузимања дуга „Јата”решили би се највећим делом у 2014. години, па би се у наредним годинама свели на око 15 милиона евра годишње до враћања последње рате гарантованих кредита 2018.Осим „Србијагаса” и „Јата”, држава мора да регулише гарантоване обавезе „Железница Србије” и „Галенике”.