Kurs evra poskupljuje gorivo

Ukoliko kurs evra, koji je juče vredeo 115,4 dinara i narednih dana nastavi da raste, cene goriva na pumpama u Srbiji mogle bi biti veće za oko pola dinara do dinar. Trgovci će, kako kažu, sačekati kraj nedelje da vide koliko će kurs još skočiti, kao i da li će doći do promene cene sirove nafte na svetskoj berzi i na osnovu toga utvrditi eventualnu novu cenu goriva na pumpama.

Barel nafte (bure od oko 160 litara) juče se na berzi kretao od109 do 112 dolara i ta cena je ista poslednjih desetak dana. Dolar je stabilan, ali evro trgovcima u Srbiji pravi troškove koji se gotovo po automatizmu prelivaju na maloprodajnu cenu na pumpama.

U poređenju sa zemljama regiona srpski vozač litar benzina plaća skuplje nego u Makedoniji, BiH...a dizel skuplje nego šo je u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i BiH.

Sve i da se kurs evra narednih dana stabilizuje, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije poručuju da je osetnoposkupljenje od nove godine neminovno, jer dolazi do povećanja akciza na benzin za 40 para i dizela za čak četiri dinara, TNG za pet dinara po kilogramu, odnosno 2,75 dinara po litru.

Osim toga, kaže Tomislav Mićović, sekretar ovog udruženja, država od naredne godine uvodi i posebnu nadoknadu za markiranje gorivaod oko 30 para po litru, dok Ministarstvo energetike najavljuje uvođenje naknade za formiranje obaveznih zaliha što je još oko dinar do dva po litru.

U zbiru, to bi moglo biti poskupljenje od oko šest do sedam dinara po litru. Mićović kaže da će, ukoliko se nešto ne promeni, sve ovo preliti na maloprodajnu cenu goriva, zbog čega se traži pomoć Ministarstva energetike da racionalizacijom troškova umanji ovaj udar na vozače.

– Država će s povećanjem akciza na dizel po svakom litru umesto dosadašnjih 42 uzimati po 46 dinara, plus PDV od 20 odsto, dok će na svakom litru benzina državna zahvatanja biti oko 50 dinara, kaže Mićović.

Procentualno gledajući Srbija će biti vodeća zemlja u regionu po državnim dažbinama u TNG koje će biti oko 36,1 odsto. Za sada su te državne trošarine najveće u Mađarskoj i iznose 34,9 procenata. Učešće države u ceni benzina od 1.januara biće 49,8 odsto, a dizela 44,5 procenata, kaže on.

Država ovaj skok cena može da ublaži time što će se odreći dela svojih zahvatanja u ceni goriva kroz akcize, što zemlje regiona čine kako bi smanjile veliki skok cena goriva na pumpama, svesni kako će se to odraziti i na ostale cene i ukupnu inflaciju.

Srbija je, podseća Mićović, obavezna da izjednači akcize na benzin i dizel, pa otud i toliko povećanje ovih državnih nameta. Osim toga, država ove, 2013. godine nije menjala akcize, što je dodatni razlog da od nove godine osetno budu veće.

Udruženje je, objašnjava, već upoznalo resornog ministra, ali i Ministarstvo finansija i zatražilo da se vidi da li negde ipak može da se uštedi i tako spreči veće poskupljenje. Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je promet goriva poslednjih godina opao za oko 15 odsto, pa bi situacija s novim poskupljenjem mogla dovesti do još većeg pada prodaje goriva, a to će se s druge strane odraziti na planirane prihode u budžet po ovom osnovu,upozorava  Mićović.

Ovaj skok cena mogao bi da se ublaži i korišćenjem domaće nafte od oko 25 odsto ukupnih količina koje prerađujemo, ali s obzirom na to da ova nafta više nije u vlasništvu države Srbije, na to se ne može računati.