Ivan Mrkić: Nikolić proveo tri sata sa Obamom

Bio sam na bezbroj skupova gde su bili svetski lideri, ali je ovo bilo posebno jer je i povod simboličan. Definitivno je to bio najveći skup svetskih lidera u istoriji. Ali smo svi tu bili, pre svega, ljudi. Ovako za „Politiku”, sumira svoje utiske sa sahrane južnoafričkog lidera Nelsona Mandele, Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova Srbije koji je u Johanesburg na odavanje poslednje pošte Mandeli putovao sa predsednikom Tomislavom Nikolićem.

„U Južnoj Africi je takva tradicija da oni žale na poseban način – kroz pesmu. Možete da zamislite kad na onom ogromnom stadionu gde je bilo svetsko prvenstvo u fudbalu, gde su svi ti državnici, odjekne afrička pesma koja ima elemente nekog krika iz dubine iskona. To je nešto što samo tamo možete da doživite. Kad krene neka pesma svi počnu da se lelujaju u ritmu. Tako oni žale. Kao da time vaskrsavaju Mandelu. Od toga se zaista naježite. Ta atmosfera je nešto što je nezaboravno i drago mi je da smo mi bili deo toga”, prepričava svoje utiske ministar Mrkić.

Protokolom je bilo predviđeno da srpska delegacija na čelu sa predsednikom Nikolićem posle sahrane tri sata provede u društvu u kojem su između ostalih bili predsednik SAD Barak Obama i njegova supruga Mišel kao i japanski prestolonaslednik Naruhita.

„Predsednik i ja bili smo u društvu Obame i njegove supruge oko tri sata. Za to vreme pričalo se o svemu i svačemu, ali je to pre svega bio jedan ljudski skup. Nije se mnogo politizovalo, razgovaralo se o običnim ljudskim stvarima. Naravno, uvek ima i pomalo politike. Naš predsednik je sa Obamom porazgovarao o nekim političkim aktuelnostima, imali su jedan vrlo sadržajan i prijateljski razgovor. Oni se znaju odranije, tako da je to bila prijatna konverzacija. Kao i sa suprugom predsednika Obame”, priča Mrkić.

U tom društvu je bio i japanski prestolonaslednik Naruhita, koji se, kako kaže ministar, ne može ni u Japanu lako sresti pošto je japanski carski protokol vrlo zahtevan i u njemu je sve precizno određeno. Nikolić se sreo i sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom sa kojim se upoznao u Sloveniji, na Brdu kod Kranja, a trebalo bi ponovo da se vide u Francuskoj.

„Nisam uspeo da sretnem ruskog predstavnika tako da ne znam ko je bio od Rusa. Ali sam se video sa ukrajinskim zamenikom premijera. Sreli smo se i razgovarali praktično sa čitavom Afrikom, sa mnogim predsednicima, od Nigerije do južnog Sudana koji je pre dve godine poslednji stekao nezavisnost. Mandela nas je sve tamo okupio. To okupljanje, međutim, nije uopšte imalo beleg standardnih političkih kontakata nego je bilo jedno ljudsko okupljanje gde smo se svi sagnuli i odali počast velikanu”, kaže Mrkić.

Našu zemlju i Mandelu, kako ističe, vezuju mnoge stvari i zato smo tamo primljeni kao braća.

„Mandela je nama bio jako drag. Kad sam se zaposlio u ministarstvu učestvovao sam u onim mehanizmima koji su pomagali Afričkom nacionalnom kongresu koji je predvodio Mandela, a u UN smo imali vrlo istaknuto mesto u Komitetu za borbu protiv aparthejda. Nekadašnja Jugoslavija je osnovala jedno takvo telo u UN. On je naš prijatelj, bio je protiv bombardovanja 1999. godine, vrlo je otvoreno ustao protiv takvog jednog čina. Postoji milion veza između Srbije i Mandele tako da mi imamo posebno mesto kod njih. Većina u Africi doživljava Srbiju kao nastavak Jugoslavije i to sa dobrim razlogom”, ocenjuje Mrkić.

Srpska delegacija se tokom kratkog boravka u Južnoafričkoj Republici srela i sa predstavnicima srpske zajednice. Kako su čuli od naših ljudi, ova zajednica dobro funkcioniše, a radi i škola za našu decu.